Bugarski autoput nam odvlači putnike

Statistika je već zabeležila minus na našim drumovima. Broj teretnih vozila u tranzitu kroz Srbiju prošle godine je u odnosu na prethodnu smanjen za 22 odsto, a prevezeno je i za 21,3 odsto manje robe. Zbog ekonomske krize tokom prošle godine preko graničnih prelaza Srbije izašlo je 21 odsto manje teretnih vozila, kojima je izvezeno za 25,3 odsto manje tona robe. Iz zemlje je ukupno izašlo 325.791 drumskih teretnih vozila, kojima je izvezeno 4,25 miliona tona robe. Broj teretnih vozila kojima je roba uvezena na područje Srbije manji je za 20,5 odsto. Statistika kaže i da vozila sa bugarskom i turskom registracijom čine 59,7 odsto svih šlepera u tranzitu kroz Srbiju.

Naša prednost u odnosu na koridore istočnih suseda je znatno kraća trasa i ipak bolja saobraćajnica. Ali Bugarska će pokušati da iskoristi evropske fondove za razvoj svoje zaostale infrastrukture, ali i investitore iz Kine, Katara, Omana. Izgradnja auto-puta dužine 300 kilometara od Ruse prema Istanbulu koštaće prema procenama do jedne milijarde evra, a projekat će biti realizovan privatno-javnim partnerstvom ili koncesijom. Već je procenjena i visina putarine od 10 do 15 leva. Koncesija se u Bugarskoj daje na period do 35 godina.

Katar je potvrdio zainteresovanost za ovaj projekat računajući na potencijal Bugarske kao tranzitne zemlje između Istoka i Zapada. Projektovanje trase, prema najavi nadležnih u Bugarskoj trajaće godinu dana, šest meseci je potrebno za sprovođenje tenderske procedure, a sama gradnja dve godine. Sa površinom od 111.000 kvadratnih kilometara, Bugarska trenutno ima samo 500 kilometara auto-puteva.