Bankari o privatnim uterivačima dugova

OTKAZ, ili katanac na firmi i neotplaćeni krediti, nevraćene pozajmice - nema gore noćne more sa kojom se možemo suočiti. Jer, gotovo svi živimo sa kreditima, kreditnim karticama, gotovinskim zajmovima... A, građani sve više kasne sa otplatom kredita i banke sve više brine kako da uteraju dugove. Prema podacima Kreditnog biroa, građani su se ukupno zadužili za 562,2 milijarde dinara, ili oko 5,4 milijarde evra. Narodna banka Srbije, pak, upozorava da je stepen problematičnih zajmova kod stanovništva dostigao osam odsto, ili više od 48 milijardi dinara za koje je neizvesno da li će ih i kada zajmotražioci vratiti.

Koliko će privatni izvršitelji, koji počinju sa radom krajem sledećeg meseca, uticati na raspetljavanje problema sve teže naplate dugovanja, naravno i bankarima. Banke su, inače, najveći poverioci u Srbiji i apsolutno najveći broj građana se zadužio kod bankara. Zaključno sa krajem prošle godine svaki stanovnik Srbije je bankama dugovao po 816 evra. A, ako se gleda koliko su se pozajmili zaposleni, onda je taj iznos skoro tri puta veći.

Kako zasada stoje stvari, bankari neće odmah jurnuti za uslugama privatnih izvršitelja da bi povratili svoj novac kod neurednih klijenata. Neki čak i ne razmišljaju o takvoj varijanti uterivanja pozajmljenog novca.

- Nismo još razgovarili o eventualnom angažovanju privatnih izvršitelja, kao načinu za naplatu potraživanja - kažu u jednoj od austrijskih banaka koja posluje u Srbiji. - Svesni smo da je ovakav način naplate dugova mač sa dve oštrice. Možda se i novac povrati, ali zato postoji opasnost da se izgube klijenti, kojih je inače sve manje. Naime, kada na ovaj način naplatite pozajmljeni novac teško da će neko ponovo doći da posluje sa vama, bez obzira na to koja je usluga u pitanju.

I druge banke razmišljaju na sličan način i istovremeno ukazuju da već imaju uhodan i razrađen sistem naplate spornih potraživanja, koji ne stavlja klijente u tako neprijatan položaj, kao i da bi angažovanje utrerivača donelo samo dodatne troškove. Naravno, ima i banaka koje kažu da je korišćenje usluga privatnog izvršitelja uobičajena pojava u svetu. Međutim, i ovi bankari su skeptični, jer smatraju da usluge ove vrste neće tako brzo i lako ovde zaživeti. Tim pre što iskustva iz susednih zemalja na to upućuju.

Svaka banka u Srbiji ima svoja, takozvana, „sredstva obezbeđenja“, koja mogu da se „aktiviraju“ kada se iscrpe sve mogućnosti za nastavak vraćanja uzetih kredita. Ali, kako su gubitak posla, odlazak u stečaj preduzeća, smanjivanje ili ne primanje plate glavni razlozi za ulazak u docnju, ponekad su male šanse bankara da redovnim putem dođu do novca kojeg su pozajmili i još uzmu i kamatu. Zato se najpre, a i najčešće, klijentu kada počne da kasni sa uplatama, nudi reprogram ili grejs period za otplatu dugova.

Sledeći korak je aktiviranje hipoteke, ukoliko je na taj način kredit osiguran. To znači odlazak na sud i prodaja založene imovine. Sudski proces može da traje i do tri godine.

- Banka aktivira sredstva obezbeđenja kada se ispostavi da nema drugog rešenja, a to je najgora opcija ne samo za bankare, već i za klijenta - kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.