Selo staro da pomaže gradu

BESPARICA je mnoge građane Srbije vratila na selo. Ne samo da je odmor kod rođaka znatno jeftiniji već se tako ostave pune povrćem, a zamrzivači mesom. Statistika kaže da "naturalni" prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se gotovo čitavi gradovi na naše zemlje oslanjaju i zavise od - sela.

S druge strane, ekonomisti tvrde da je ta pomoć sa sela proteklih godina sve manja, jer od zemlje u većem delu Srbije žive mahom staračka domaćinstva.

- Teško je sada doći do preciznih podataka o broju građana koji primaju pomoć sa sela - kaže ekonomista Dragovan Milićević. - Međutim, kako vreme odmiče sve je manje ljudi koji na zemlji rade i od zemlje mogu da žive. U protekle dve decenije, prema nekim podacima ugašeno je 1.800 sela, a u mnogim je prosek godina čak 85. Selo sada teško proizvodi i za sebe, pa ne može da pomaže i gradovima.

Ipak, mnoge porodice u južnim i zapadnim delovima Srbije dopunjuju svoj budžet prilivima sa sela. Upravo u najsiromašnijim krajevima zemlje. Zvanični podaci o naturalnoj potrošnji, koja beleži rast u ukupnim prihodima domaćinstava poslednjih godina, pokazuje i da svoje potrebe domaćinstva tako sve češće podmiruju.

Naturalni prilivi su 2008. godine punili 5,2 odsto prosečnog kućnog budžeta. Naredne dve godine učešće nature se povećalo na 5,3 odsto, a ove godine je prosečno 5,4 odsto. Ovaj udeo, međutim, nije isti u svim delovima Srbije.

- U beogradskom regionu naturalna razmena zastupljena je sa svega 1,2 odsto - kažu u Zavodu za statistiku Srbije. -Gotovo osam puta veća je u Šumadiji i regionu zapadne Srbije, gde dostiže 9,5 odsto. U južnim i istočnim delovima naše zemlje naturalni prilivi u ukupnom kućnom budžetu učestvuju sa 7,2 odsto, dok u Vojvodini taj udeo iznosi 4,4 odsto.