Uskoro niže kamate?

Koliko će biti smanjenje ove stope, još nije poznato. S obzirom na to da u NBS ističu da bi korekcija išla u pravcu "opreznog smanjenja", jasno je da ovaj procenat neće biti veliki. Podsetimo, banke u Srbiji trenutno na devizne izvore ročnosti do dve godine plaćaju obaveznu rezervu od 30 odsto, dok na dužu ročnost izdvajaju 25 odsto sredstava. Dinarska stopa je neuporedivo niža: na izvore na kratak rok pet odsto, dok se na rok preko dve godine ne izdvaja ni dinar rezervi.

Da bi pad rezervi zaživeo "u praksi" odluku bi trebalo da donese i izvršni odbor NBS, čija je naredna redovna sednica zakazana za 12. april. Naravno, uvek postoji mogućnost da se ovaj odbor sastane i vanredno i tada utvrdi tačan procenat pada devizne i porast dinarske stope obaveznih rezervi.

U centralnoj banci ističu da bi ovo trebalo da utiče na smanjenju troškova kredita i olakšano refinansiranje.

- Uz to, korekcija bi stimulisala banke da pribavljaju dugoročnije izvore finansiranja - navode u NBS.

PLUS I MINUS

PRIVREDNICI odavno zahtevaju da NBS smanji bankama stopu obavezne rezerve, kako bi bilo više novca za kreditiranje privrede, prvenstveno za refinansiranje postojećih obaveza. Centralna banka do sada je upozoravala da pad ove stope ne bi bio garancija da će oslobođena sredstva banke zaista plasirati u kredite privredi. Ipak, sudeći po saopštenju centralne banke posle sastanka sa bankama, stopa obavezne rezerve na kredite biće uskoro smanjena.