Profil srpskog potrošača: Vekna uz mobilni

PROFIL današnjeg srpskog potrošača izgleda ovako: gotovo polovinu primanja, tačnije 42 odsto, izdvaja na hranu, a cena postaje sve važnija odrednica i zato smanjuje kupovine. Ali, iako je standard nizak, jer je svaki četvrti nezaposlen, uveliko koristi blagodeti moderne tehnologije, pre svega mobilnog telefona i interneta.

Ovakvu sliku našeg prosečnog potrošača pokazalo je istraživanje agencije GFK (ove godine slavi 10. godišnjicu poslovanja u Srbiji).

Većina domaćih potrošača sada se drži devize „triput meri, jednom seci“ i stručnjaci GFK ukazuju da je pad standarda i porast troškova naterao kupce na racionalno ponašanje i planiranje. To se obrazlaže podacima da je, na primer, pre 10 godina prosečna plata iznosila 217 evra, a sada oko 375 evra, ali je evro tada bio 65 dinara, a danas premašio 110 dinara. U međuvremenu višestruko su poskupele i osnovne namirnice i kućna hemija, ali i usluge.

- Cene od 2005. konstantno rastu, naročito kod prehrambene robe - kaže Aleksandar Sinđelić, direktor „Panela domaćinstva“ u GFK. - To znači da je kriza u Srbiji počela mnogo pre 2008. godine.

Šta se promenilo na tržištu u proteklih deset godina? Goran Tintor, direktor istraživanja u GFK, kaže da su se glavne promene kod građana i potrošača dogodile u oblasti tehnologija i finansija.

- Sa tehnološke strane u naše živote su se vrlo brzo uselili mobilni telefoni, a sa druge strane imamo masovnu upotrebu kredita, porast pa pad kupovne moći - ističe Tintor. - Zahvljajući tome, potrošačima u Srbiji su se otvorile mnoge nove mogućnosti, neke koristimo više, a neke sporije usvajamo zbog kulturnog nasleđa.

MALI SE POVLAČE

PARALELNO sa svim nedaćama tokom poslednje decenije ekonomija i trgovina se ipak razvijaju.

- Došlo je do ukrupnjavanja trgovine u Srbiji, što je jedan od aktuelnih trendova, pa deset vodećih lanaca pokriva gotovo polovinu maloprodajnog tržišta - objašnjava Sinđelić.

- Početkom 2002. tri četvrtine tržišta pokrivala su manje, klasične prodavnice.

Iako je kupovna moć slaba, učešće privatnih robnih maraka u Srbiji ne raste koliko je to očekivano - prosek je četiri odsto, što je oko pet puta manje od zemalja regiona. Udeo trgovačkih maraka veći je od 20 odsto u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj...

ŠTA SE PROMENILO

NAČIN kupovine se za poslednjih deset godina mnogo promenio. Građani mogu da kupuju i rano ujutru i kasno uveče, tokom noći, „on lajn“ iz fotelje...
Povećana je znatno ponuda pojedinih proizvoda - postoji recimo nova segmentacija jogurta i mleka, integralnih proizvoda, „organik“ i „premijum“ sokova i namaza, zatim deterdženata u obliku gelova i tableta...
Proizvođači i trgovci se trude da izađu u susret kupcima, prilagode ponudu, organizuju sve više promocija - dnevnih, nedeljnih, vikend, mesečnih, jer osetno pada prodaja.