Na korak od dedovine

Ranijim vlasnicima i njihovim naslednicima, kojima je imovina oduzeta posle 9. marta 1945. godine, od srede teče rok od dve godine za podnošenje zahteva za restituciju. Prijem zahteva će se obavljati u 150 pošta u Srbiji, na šalterima, koji će biti posebno obeleženi. Za uslugu prijema i obrade zahteva, podnosioci ne plaćaju naknadu. Kako bi se izbegle gužve, obavezno je zakazivanje termina za podnošenje prijave posredstvom kontakt-centra „Pošte Srbije“, na broj telefona 011/3607-505.

Obrazac zahteva može da se preuzme sa sajtova Agencije za restituciju i „Pošte Srbije“. Zahtev takođe može da odštampa i službenik na šalteru pošte. Detaljna uputstva o proceduri i neophodnoj dokumentaciji podsnosioci zahteva mogu da pogledaju na sajtu njnjnj.restitucija.gov.rs, na kome će biti dostupne i informacije o statusu podnetog zahteva i na gde će Agencija za restituciju jednom mesečno objavljivati izvod iz evidencije o primljenim zahtevima.

Iz Mreže za restutuciju apeluju na građane da ne žure sa podnošenjem zahteva, već da prvo prikupe kompletnu dokumentaciju i sve podatke, koji su kao obavezni navedeni u zakonu i samom obrascu. Jer će svaki nepotpun zahtev biti odbijen. Dokumenta koja se prilažu moraju da budu originali ili čitke overene fotokopije. Pravo na povraćaj ili obeštećenje imaju vlasnici kojima je imovina oduzeta na osnovu propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, akata o podržavljenju... Zahtevi mogu da se podnesu i za imovinu čije je oduzimanje posledica holokausta.

U Agenciji za restituciju očekuju oko 150.000 zahteva. Proces prijave ne traje kratko, zavisi od kvaliteta dokumentacije i njene validnosti, a očekuje se da će prijem jednog zahteva trajati najmanje pola sata. Za oko šest meseci država bi trebalo da vrati prve nekretnine. Za imovinu koja ne može da se vrati u naturi predviđeno je obeštećenje u obveznicama čije emitovanje počinje 2014. godine, a za tu namenu je predviđeno 200 milijardi dinara. Obveznice će biti isplaćivane u roku od 15 godina.

Pravo na povraćaj ili obeštećenje imaju i zadužbine, kao i strani državljani ukoliko Srbija sa tom zemljom ima reciprocitet. Pravo na povraćaj nemaju strani državljani, za koje je obavezu obeštećenja preuzela strana država i pripadnici okupacionih snaga.