Troškovi života: Beograd se bliži Njujorku

SVE smo bliži Njujorku. Preciznije, Velikoj jabuci se primiče Beograd i to po - cenama. Tako makar kaže najnovije istraživanje „Ekonomistove obaveštajne jedinice“, istraživačkog dela „Ekonomista“, o troškovima života. Srpska prestonica je zaradila 86. mesto na listi 131 grada sveta. U odnosu na posetioca nekadašnjeg Novog Amsterdama, gost Beograda troši svega petinu manje novca - tačno 21 odsto. Deceniju ranije namernik bi u naš glavni grad mogao da dođe sa polovinom njujorškog džeparca i ostao bi mu i kusur, jer su naše cene činile svega 42 odsto američkih.

Istraživanje se sprovodi dva puta godišnje, već 30 godina. Analitičari prikupljaju 400 pojedinačnih cena 160 različitih artikala i usluga. A uključeni su hrana, piće, iznajmljivanje i održavanje stana, privatna škola, troškovi rekreacije, prevoza, kozmetičke i druge usluge. Istraživanje omogućava poređenje cena u gradovima, a svi se porede i u odnosu na Njujork.

Interesantno je da godinama na spisku analiziranih gradova nema skoro nijednog iz našeg susedstva. Ovog puta tu je samo rumunska prestonica Bukurešt. Kako smo od istraživača čuli, razlog je nezainteresovanost klijenata za druga mesta iz našeg okruženja.

- Lista je kreirana godinama i to na osnovu zahteva klijenata - objašnjava za „Novosti“ Džon Kopstejk iz „Ekonomist obaveštajne jedinice“. - Pratimo blizu 140 gradova svake godine i ne možemo da uključimo baš svako mesto na planeti. Sa liste smo pre nekoliko godina skinuli Zagreb i Ljubljanu, pošto niko nije kupovao podatke za ta dva grada.

Bukurešt je od Beograda, kaže ovo istraživanje, jeftiniji otprilike 15 odsto i zauzima 102. poziciju na listi. „Ekonomistovi“ istraživači su utvrdili da u Beogradu kilogram hleba košta 1,75 dolara, za čitav dolar manje nego u susednoj Rumuniji. U odnosu na pre deset godina, ova životna namirnica je u Srbiji duplirala cenu, nekada je koštala 0,80 dolara za kilogram. Među najvećim troškovima u našem gradu je iznajmljivanje trosobnog nameštenog stana. Kažu analitičari, to košta čak 1.085 dolara, a pre deceniju koštalo je svega trećinu te sume - 323 dolara. U Bukureštu ovaj luksuz košta 635 dolara. I beli pirinač je trostruko skuplji. Danas za kilogram dajemo 2,82 dolara, a nekad svega 0,93 dolara. Litar benzina u Beogradu košta 1,79 dolara, u cent kao u Bukureštu. Deset godina ranije plaćali smo ga 0,61 dolar, a Rumuni 0,52 dolara.

- Nisam sasvim siguran koliko je realna ta analiza - kaže ekonomista Goran Nikolić. - Dinar je tokom ove decenije oslabio u odnosu na dolar svega 15 odsto, što je prihvatljivo. Ne znam šta oni tačno mere, ali verujem da je paritit cena i kupovne moći, koji rade neke druge institucije, mnogo realniji pokazatelj. Njujork je daleko skuplji od Beograda i zna se da jedan dolar u Beogradu vredi kao dva u Njujorku. Znači da smo na nivou od 50 odsto njujorških cena.

Kada je reč o samom vrhu liste najskupljih, analitičari kažu da su zaslužne njihove lokalne valute. Švajcarski gradovi su ove godine iskočili na sam vrh liste. Najskuplji grad na svetu je Cirih. U njemu za život treba čak 70 odsto više nego u Njujorku. Od poslednjeg merenja je poskupeo čak 34 odsto, a istraživači objašnjavaju da je to zbog jačanja „švajcarca“. Slično je i sa Japanom, koji tradicionalno uz Švajcarsku drži sam vrh tabele. Tokio je sada odmah iza Ciriha, a Osaka četvrta, odmah posle Ženeve.

- Prvi put tokom poslednje dve decenije Cirih je ubedljivo najskuplji grad na svetu - kažu u „Intelidžens junitu“.