Ekonomija

Za pristojan život potrebno 1.000 evra

M. SPASENOV - S. BULATOVIĆ

18. 02. 2012. u 20:58

Za osnovne potrebe četvoročlanoj porodici u Srbiji potrebno više od dve prosečne plate. Dve trećine zaposlenih zaradom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu

KUPUJEMO samo ono što je neoophodno za opstanak - hleb, mleko, a ponekad nekoliko stotina grama mesa, i to najjeftinijeg. Upravo je takav sadržaj dnevne korpe većine potrošača u Srbiji, jer za više nema para. Procene sindikata kažu da najviše deset odsto ljudi u našoj zemlji živi pristojno. Svega jedan do dva procenta je ekstrabogatih, a svi ostali žive na ivici siromaštva.

Grube računice pokazuju da je za iole pristojan život četvoročlane porodice potrebno više od 1.000 evra mesečno. Ove troškove ne bi mogle da pokriju čak ni dve uvećane decembarske prosečne zarade od 43.887 dinara.

MANJE VREDI

Prosečna dnevna kupovina pre četiri godine vredela je 410 dinara, a lane 356 dinara. Za 410 dinara 2008. godine korpa je mogla i da se popuni, dok je prošle godine 356 dinara bilo dovoljno za hleb, dve litre mleka i jogurt. U svakodnevnom pazaru, 18 najvažnijih namirnica 2008. godine učestvovalo je sa 59 odsto, a lane sa čak 72 odsto, što znači da građani kupuju samo osnovno za život.

- Za kiriju i komunalne račune - struju, vodu, telefon, televiziju - prošlog meseca platili smo 40.000 dinara - priča Jovana S., službenik iz Beograda. - To je jedna i po moja plata. Do decembra smo plaćali rate za letovanje, a onda smo zbog hladnoće trošili više struje. Sreća da moj muž zarađuje mnogo više od mene, pa uspevamo da pokrijemo troškove. Naravno, samo osnovno. Sve je preživljavanje od danas do sutra. O izlascima, bioskopu, pozorištu ili zimovanju ne možemo ni da sanjamo.

Građani koji su do stana došli kreditom takođe izdvajaju minimum 200 evra. Mnogima nekoliko hiljada dinara svaki mesec pojedu minus ili kreditne kartice u banci. Na prevoz ode najmanje 5.000 dinara, a toliko se mesečno potroši na kućnu hemiju.

STATISTIKA

ZvaniČna potrošačka korpa, prema poslednjim računicama iz septembra, vredela je 55.000 dinara. Pokrivalo ju je 1,4 prosečne plate. Udruženja potrošača, međutim, tvrde da je to daleko od pristojnog života. Prema sadašnjim cenama hrane, pića, komunalnih i svih drugih računa, potrošačka korpa vredi minimum 62.000 dinara, što je 7.000 više nego u septembru lane.

- Potrošačka korpa je očigledno sve siromašnija - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. - To nije posledica samo stalnog rasta cena svih proizvoda i usluga, već i smanjenja primanja u domaćinstvima. S druge strane, korpa je siromašnija i po kvalitetu. U proteklih dvadeset godina kvalitet namirnica je u stalnom padu.

ISPOD PROSEKA

Pitanje je koliko ima smisla vezivati potrošačku korpu sa prosečnom platom, kada je ona mnogima nedostižna. Čak dve trećine zaposlenih u Srbiji, kako tvrde pojedini ekonomisti, platom može da pokrije samo minimalnu potrošačku korpu.

Stotine hiljada radnika platu čeka i nekoliko meseci. Skoro toliko je, kažu sindikati, i onih koji žive na minimalcu, a više od pola miliona penzionera je sa čekom manjim od 20.000 dinara.

Grejanje će ove zime mnogima isprazniti novčanike. Nezapamćena hladnoća potrošila je rezerve uglja i drva, a i struja se arčila do maksimuma.

- Plaćam 7.000 dinara komunalije, ali od kako je udario ovaj minus. skočili su mi računi za struju - priča Marjan B. iz Beograda. - Dogrevali smo se uljnim radijatorima, a to jede struju.

Mnoga domaćinstva koja se greju na čvrsta goriva zbog niskih temperatura bila su prinuđena da usred zime dokupljuju ugalj ili drva. Kako je snabdevanje stovarišta bilo otežano zbog zavejanih puteva, kubik drveta je kod pojedinih preprodavaca dostizao i 6.000 dinara. Zato se ovaj ogrev najčešće i prodavao - na džak.

SVE GORE

IstraŽivanja pokazuju da je čak 53,6 odsto domaćinstava u Srbiji prošle godine bilo u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2009, a kod 34,8 odsto njih situacija je ista. Samo 7,5 odsto porodica veruje da živi bolje nego pre.

“BOGATO“

PREMA zvaničnoj potrošačkoj korpi, tročlana porodica mesečno potroši tri kilograma sira - 100 grama dnevno. Svaki član porodice ne može da računa ni na čašu jogurta dnevno, jer „sme“da popije samo 0,7 decilitara. Mesečno na raspolaganju imaju kilogram čajne kobasice, što znači 11 grama po članu dnevno. Porodici mesečno pripada najviše 200 grama čokolade, a po članu je za 30 dana predviđeno 66 grama. Domaćinstvo ima pravo i na 63 jaja mesečno - dnevno svaki član može da pojede 0,7 jaja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (41)

Milisav

18.02.2012. 21:43

( 68 ) ( 14 )

I za vreme SFRJ neki su imali a neki nisu.Secam se,otac je radio na zeleznici,ali kad stigne plata jedva da se najosnovnije stvari pokriju.Paralelno smo radili imanje,imali stoku,retko kad smo nesto kupovno ili u kafani jeli.Kuce su po selima 2-3000 evra,pa ko nema sta da jede neka sam proizvede hranu za sebe,tako je oduvek bilo.Nego mnogima je ispod casti,puno mladih nece da radi bilo sta,posla u Srbiji ima vise nego radnika,ali treba da se radi.Stari seljaci izumiru a nema novih,sve ce skuplje

( 68 ) ( 14 )

Dafi

18.02.2012. 22:23

( 19 ) ( 46 )

@Milisav - A gdje to ima da se kupi kuca za 2 evra?

( 19 ) ( 46 )

Dejan

19.02.2012. 00:18

( 43 ) ( 2 )

@Milisav - U Dafi sto si pametna 2000 do 3000 hiljade je mislio covek.

( 43 ) ( 2 )

Student

19.02.2012. 01:17

( 9 ) ( 10 )

@Milisav - Prijatelju ti idi pa radi kao seljak i uzivaj, meni i jeste ispod casti da kopam, sejem ... dosta mi je toga. Zavrsicu fakultet i treba da idem u selo??? Gde je tu logika? A i ako se desi da radim kao fizikalac, ocu bre da imam novce da normalno zivim, nije mene sramota i da cistim g...., ali hocu da budem placen za to! A i da vidim gde je taj posao koji pricas da ga ima? 100 din/sat ili sl. a gde je rucak ... Ako hoce neko normalno da zivi nek bezi, glavom bez obzira odavde. 

( 9 ) ( 10 )