Radosavljević: Sva imovina pod lupom

UNAKRSNA provera primanja građana i njihove imovine biće moguća sredinom godine, kada će i u praksi da zaživi Centralni registar Srbije. U njemu će se, kako za „Novosti“ kaže dr Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije, naći podaci o 4,7 miliona poreskih obveznika Srbije koji će poreznicima omogućiti da otkriju one koji izbegavaju da plate porez.

- Ovaj registar će nam omogućiti da otkrijemo mnoge koji su do sada izbegavali plaćanje poreza - kaže Radosavljević. - Srbija će objediniti registre Penzionog fonda, ali i Republičkog geodetskog zavoda.

* Prema prijavama godišnjeg dohotka građana, najbogatiji građanin Srbije je profesor. Da li je to realno?

- Nemoguće je da neko ne plati ovaj porez. Za svakog građanina možemo da izvučemo listing i vidimo kolika su mu primanja. Onaj ko je zaradio godišnju neto zaradu tri puta veću od tri bruto godišnja proseka mora da plati porez. A takvih ima oko 20.000.

* Ali polovina estradnih umetnika zaradi više od tog iznosa pa nisu obveznici?

- Neka od njihovih primanja, na primer ona na ruke, ne evidentiraju se, a oni prijavljuju minimalne prihode. Ako Republički geodetski zavod završi svoj deo posla, onda ćemo moći i pevačice da pitamo odakle im imovina vredna nekoliko miliona evra ako godinama prijavljuju minimalne prihode. Moraće da plati porez na razliku izmeđi prihoda i vrednosti te imovine. Ukoliko ne dokažu kako su stekli imovinu, ona će biti zaplenjena.

* Videli smo da 300 najvećih dužnika duguje oko 222 milijarde dinara. Kolika su ukupna dugovanja?

- Ukupni dugovi poreskih obveznika iznose 317 milijardi dinara. Značajna dugovanja imaju firme u stečaju, u restrukturiranju ili privatizaciji. Zakoni ne dozvoljavaju da se kod njih izvrši naplata. Direktori to znaju, i kada uđu u restrukturiranje, prestanu da plaćaju. A ima firmi koje su po deset godina u restrukturiranju ili stečaju.

* A šta je sa aktivnim firmama koje su dužnici? Kako kod nekih reagujete odmah, a druge nagomilaju tolike obaveze?

- Svi oni su u određenim postupcima. Pojedini su u fazi reprogramiranja, odobrili smo im plaćanje u ratama uz čvrste garancije, a neki su u prekršajnom ili krivičnom postupku. Sigurno je svako bio opomenut. Trudimo se da nigde ne dođe do apsolutne zastarelosti.

* Onda očigledno ima problema u naplati?

- Kao što je privredi teško da naplati potraživanje, tako je teško i nama. Možemo da tu firmu zatvorimo, ali nama to nije želja. Ne slažem se ni sa politikom stavljanja plombi na firme koje su napravile neki prekršaj. Njihovim zatvaranjem gubi i vlasnik, zaposleni nemaju plate, ali gubi i država, jer nema uplate poreza.

* Koja vrsta poreza se najviše izbegava u Srbiji?

- Uglavnom su to doprinosi. I to je počelo od 2004, od kada je promet prešao u banke. Poslodavcima je ostavljeno na volju da li će plaćati ili ne. Srbija ima 400.000 firmi, a Poreska uprava ima 700 inspektora. Kamo sreće da smo ranije mogli da objavljujemo imena dužnika, jer dug bi bio manji. Nekad su se sva plaćanja i primanja obavljala preko Službe društvenog knjigovodstva. Država je imala uvid u sve i nije bilo šanse da neko ne uplati poreze i doprinose.

* Da li je, onda, SDK bio bolji?

- Nije na meni da to kažem. Samo sam primetio da je sada veoma teško sve kontrolisati. Taj model je bio bolji. Slovenija i dalje ima SDK. Prvog dana jula će stupiti na snagu izmena Zakona o poreskom postupku o plaćanju doprinosa prilikom isplate novac za zarade. Poreska uprava će i dalje to kontrolisati. Banke će samo sprečavati podizanje novca ukoliko se ne uplate doprinosi. Imate 700.000 ljudi koji rade u privatnom sektoru i ne mogu da pitaju poslodavce da li im uplaćuju doprinose. Mi smo hteli da im se izjednače prava sa onima koji rade u državnom sektoru.

* Postoji strah od toga da će tako ostati i bez plata. Da li se pribojavate toga?

- Šta to znači? Da oni danas ne plaćaju doprinose. Čine krivično delo. Ako ne izmiruju obaveze, ne treba da postoje. Ja sam ubeđen da se to neće desiti. Svakom je u interesu da poštuje zakone i posluje legalno. Ubeđen sam da će svi poštovati odredbe ovog zakona. I banke koje će dobiti softver i elektronsku podršku, a i firme. One će sada sve te obaveze uplaćivati na jedinstven račun.