Pod Timokom 1.000 tona zlata

REZULTATI kanadske kompanije „Avala risorsis“, koja je u okolini Žagubice pronašla značajne rezerve zlata, ne predstavlja iznenađenje jedino za geologe. Jer, u Timočkom magmatskom kompleksu (TMK), koji istražuju i najmoćnije svetske rudarske korporacije, poput američkog „Friporta“ i multinacionalnog „Rio Tinta“, kriju se rezerve ovog plemenitog metala od gotovo - 1.000 tona!

Po rečima profesora dr Milorada Grujića, člana SANU i Balkanske akademije nauka, koji se smatra jednim od najboljih poznavalaca rudarske problematike u Srbiji, rezultati kanadske kompanije „Avala risorsis“, koja je u okolini Žagubice pronašla značajne rezerve zlata, uopšte ne treba da čude!

- Ovo je područje bogato rudnicima plemenitih metala - kaže dr Grujić, uz napomenu da se ležišta zlata sa dva grama tog plemenitog metala po toni smatraju izuzetno bogatim. - Uz sve to, cena zlata je već dostigla cenu od 56.000 dolara po kilogramu, pa proizilazi da bruto vrednost ležišta ovog plemenitog metala na području TMK, koji obuhvata veliki deo istočne Srbije, premašuje 50 milijardi američkih novčanica.

Po rečima dr Grujića, najbogatije nalazište zlata, iz sastava borske kompanije, bez sumnje je majdanpečko ležište „Čoka Marin“, koje se nalazi nedaleko od sela Jasikovo.

- Reč je o ležištu od oko 240.000 tona rude, u kome ima ima oko 4,4 odsto bakra, čak 14 grama po toni zlata i gotovo 100 grama po toni srebra. Međutim, u okolini tog rudnika ima još nalazišta zlata, tako da se očekuje da bi se odavde, u narednom periodu, nakon proširenja rudnika, moglo dobiti gotovo 120 tona tog plemenitog metala - iznosi dr Grujić.

Naš sagovornik otkriva za „Novosti“ da u RTB „Bor“ razmatraju mogućnost da ponovo aktiviraju rudnik zlata „Blagojev kamen“, između Majdanpeka i Kučeva, u kome srednji sadržaj tog plemenitog metala iznosi oko dva grama po toni.

- Po dosadašnjim saznanjima, u „Blagojevom kamenu“ krije se oko 35 tona zlata - navodi dr Grujić. - Ali, veoma je interesantno i ležište „Volujski ključ“, kod Kučeva. Iako su urađene samo probne bušotine, tu je ustanovljen znatan sadržaj zlata. Prema dosadašnjim saznanjima, iz tog ležišta bi, kada bi eksploatacija počela danas, u narednom periodu moglo da se izvuče najmanje 10 tona zlata. Uz to, u narednom periodu trebalo bi obaviti i dodatno istraživanje rudnika „Sveta Barbara“, kod Majdanpeka, gde su ustanovljene rezerve zlata veće od dva grama po toni.

Srbija je, sa nešto više od 13 tona zlata, što čini 4,4 odsto deviznih rezervi zemlje, na 59. mestu u svetu i vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala koji se čuva u trezorima „iza sedam brava“. Međutim, veoma mali broj ljudi zna da je gotovo kompletna količina tog metala proizvedena u Rudarsko-topioničarkom basenu „Bor“, koji jedini u Srbiji ima fabriku za dobijanje zlata.

Kako nam je rečeno u RTB, gde je samo prošle godine proizvedeno više od 1.100 kilograma zlata, oni su obavezni da sve količine tog plemenitog metala koje proizvedu ponude Narodnoj banci Srbije. Tek ukoliko NBS odbije da ga kupi, traži se posebna dozvola za izvoz. Ali takav slučaj još nije zabeležen.

Zlato se u Boru proizvodi od osnivanja rudnika. Evidenciju o tome su, međutim, pre 1938. godine vodili Francuzi, jer je rudnik bio u njihovim rukama. Prema nekim podacima, iz Borskog rudnika je do 1935. godine izvezeno 16 tona zlata i 32 tone srebra, jer je u to vreme francuska kompanija slobodno raspolagala plemenitim metalima.

Stanje je izmenjeno tek 1934. godine Uredbom o nadzoru proizvodnje i upotrebi plemenitih metala zahvaljujući kojoj je pravo otkupa, i to po cenama na Londonskoj berzi, dobila Narodna banka Jugoslavije.

Rekordi u proizvodnji plemenitih metala zabeleženi su 1975. godine, kada su proizvedene 5,2 tone zlata i 1979. kada je za godinu dana dobijeno 55 tona srebra.

Sve u svemu, do sada je u gradu bakra dobijeno više od 160 tona zlata - dovoljno da se zemljina kugla nekoliko puta, oko ekvatora, omota zlatnom žicom.