Dinar pada sve niže - jedan evro 109.17

DINAR tone sve niže. Devizni kurs je ponovo oborio još jedan neslavan rekord premašivši 109 dinara. Ukoliko bi evro nastavio da jača ovim intenzitetom, to bi uticalo na iskakanje inflacije iz planiranog okvira. Zbog toga, kako objašnjavaju ekonomisti, NBS mora intenzivije da reaguje i da prodaje mnogo više deviza na tržištu. Intervencija od svega 10 miliona evra u sredu je bila samo kap koja nije mogla da zaustavi skok evra. Ni 68.5 miliona evra od četvrtka nije pomoglo da se dinar oporavi, pa će u petak za jedan evro biti potrebno 109.17 dinara.

Tokom protekle godine centralna banka je iz deviznih rezervi potrošila za odbranu kursa samo 90 miliona evra, jer su investitori masovno kupovali dinare za državne obveznice. To je kompenzovalo mali priliv stranog kapitala. Ali, zbog sve niže kamatne stope na ove vrednosne hartije, malo je verovatno da će se 2011. godina ponoviti.

- Kretanja na deviznom tržištu u poslednjih nekoliko dana bila su inicirana nešto većom tražnjom domaćih preduzeća za devizama, uglavnom zbog nešto višeg od uobičajenog uvoza energenata, ali su u poslednja dva dana pod značajnim uticajem privremenih psiholoških faktora - ističu u NBS.

- Centralna banka je spremna da učini sve što je neophodno da spreči preterane kratkoročne oscilacije i obezbedi stabilnost deviznog tržišta u Srbiji. Devizne rezerve od 12,1 milijarde evra, koliko su iznosile na početku godine, su više nego dovoljan garant sposobnosti za to.

Kako kaže Goran Nikolić, ekonomista, ako se NBS bude ponašala u skladu sa onim što proklamuje, onda će morati da interveniše, jer je zbog prenosa kursa na cene nemoguće održati inflaciju na ciljanom nivou. Već se vidi značajan rast cena u maloprodaji krajem januara i početkom februara, tako da je logično da centralna banka koristi najjači instrument koji ima za zaštitu dinara, a to je intervencija na deviznom tržištu.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije u četvrtak je zadržao referentnu kamatnu stopu na nivou od 9,5 odsto. Centralna banka je početkom godine najavila obaranje svoje kamate, što je jedan od signala da će kamate na dinare biti manje, a samim tim i niža vrednost domaće valute.

- Međugodišnja inflacija je i dalje u padu, pre svega, usled smanjenih troškovnih pritisaka na cene hrane i niske agregatne tražnje - navodi NBS. - U narednim mesecima pad međugodišnje inflacije nastaviće se prvenstveno zbog baznog efekta visokih mesečnih stopa inflacije sa početka prethodne godine.

Narodna banka Srbije očekuje da će se inflacija vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja već u ovom tromesečju, a zatim privremeno spustiti do nivoa oko donje granice dozvoljenog odstupanja. Potom će se stabilizovati oko cilja sredinom godine. Monetarna politika pri donošenju odluka, pre svega, uzima u obzir faktore inflacije koji deluju na srednji rok.

- Osnovni rizici projekcije inflacije dolaze iz međunarodnog okruženja zbog još uvek nerešene krize u zoni evra, kao i iz domena fiskalne politike - ističu u NBS. - Održavanje budžetskog deficita u ranije dogovorenim okvirima sa MMF predstavljalo bi dodatnu garanciju makroekonomske stabilnosti i ostavilo veći prostor za buduću relaksaciju monetarne politike.