Preduzetnici troše vreme u redovima

Godišnje samo u redu u Poreskoj upravi prođe najmanje 12 dana. Još po koji dan pred šalterom pošte, banke, PIO fonda Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje... Administrativne procedure preduzetniku, koji za to ne plati knjigovođu ili službenika, svakog meseca odnesu i do 40 sati. Ima preduzeća koja godišnje na administraciju zato potroše i 60 radnih dana.

Na nivou čitave privrede, samo administriranje košta oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je blizu 1,35 milijardi evra. Ove podatke otkriva nedavno istraživanje Američke agencije za međunarodni razvoj USAID. S druge strane, nekoliko godina napora da se „saseku“ nepotrebni propisi preduzećima su uštedeli 120 miliona evra godišnje. I da su sve preporuke zaživele, a nisu, firmama bi sa „grbače“ palo još oko 30 miliona evra godišnje.

- Do 5. u svakom mesecu moram da predam poresku prijavu za zarade za sve zaposlene - kaže vlasnica jedne beogradske firme. - U redu nekad provedem sate. Rok za predaju prijava za porez na dodatu vrednost je 10. u mesecu. Ja ga predajem na tri meseca, ali firme koje to rade svakog meseca imaju još jedan dan čekanja. A kakva je tek procedura za promenu adrese. Ja sam nedavno sedište firme preselila iz jedne u drugu beogradsku opštinu. Očekivala sam da je Poreska uprava umrežena i da jedna filijala može moje podatke da prosledi drugoj. Procedura je, međutim, zahtevnija nego kad sam osnivala preduzeće. Morala sam da im dostavim sve moguće potvrde, od prijave radnika, do finansijskih izveštaja. Nisu mogli da preuzmu u elektronskoj formi, nego sam morala da platim štampanje. Oni, kažu, nemaju papira.

Istraživanja Unije poslodavaca došla su do računice da preduzeće sa 20 zaposlenih mesečno na administraciju potroši skoro 80 sati. Najviše vremena, 27 sati, tada je odlazilo na uplatu pazara, koja je bila dnevna. Sada se uplaćuje nedeljno. Na slanje pisama, pošto se sa većinom institucija ne može komunicirati elektronski, odlazilo je oko 23 sata.

- Dosta posla imaju agencije za hemikalije, jer svakog meseca moraju da podnose detaljan izveštaj o svojim kupcima - kažu u Uniji poslodavaca.

- Potrebno je da jedan zaposleni svake nedelje dva dana radi samo to. HASAP takođe zahteva dosta posla. Postoji i takozvani „higijenski minimum“ koji prolaze trgovci i konobari. Svake četiri godine ga polažu, a košta 6.500 dinara. Skupa je i procena rizika radnog mesta za svaku poslovnu jedinicu, a cena je 8.000 dinara po radnom mestu.

SKUPE ANALIZE

POSLODAVCI upozoravaju i na činjenicu da se kod provere ispravnosti namirnica još ne poštuje zakon.

- Po zakonu, trgovac plaća analizu ukoliko se utvrdi da proizvod nije ispravan - kažu u Uniji poslodavaca. - Ako je ispravan, pošto analizu plaća avansno, država treba da mu vrati te troškove.