Jelena Krstović: Investicije su svima potrebne

"DELTI", kao i srpskoj i svetskoj ekonomiji, potrebne su nove investicije, neophodno je ponovo pokrenuti razvoj i mi u 2012. planiramo značajna ulaganja - kaže za "Novosti" Jelena Krstović, potpredsednica za korporativne komunikacije "Delta holdinga". - Poslovne planove korigovali smo još krajem 2008. godine, kada je postalo jasno da se ekonomska kriza iz Amerike preselila u Evropu i u Srbiju. Nema razloga da dodatno menjamo ono što je zacrtano za 2012. i naredni trogodišnji period. Procenjujemo da će iduća godina biti vrlo teška za poslovanje, ali ne možemo na duži rok raditi samo na smanjenju troškova.

* Teško je videti logiku u isplativosti gradnje šoping-molova, kada nam statistika saopštava podatke o sve nižem prometu...

- Šoping-molovi su trgovina budućnosti. Tržištu veličine Beograda i Srbije nedostaje još najmanje pet kvalitetnih, modernih tržnih centara, koji nude ne samo komfornu kupovinu nego i ugodan, dugotrajan boravak za celu porodicu. I veliki strani brendovi iskazuju želju da dođu na srpsko tržište, ali traže kvalitetan poslovni prostor. U narednoj godini počećemo gradnju šoping-mola na Autokomandi, koji će zaista biti regionalni i po veličini od 200.000 kvadrata i po ponudi. U narednom periodu gradićemo i na obezbeđenoj lokaciji u beogradskoj Ulici despota Stefana. Dugoročno gledano, a "Delta" svoje poslovanje na taj način planira, šoping-molovi će biti isplativa investicija.

* Srbija je zemlja u kojoj je izuzetno teško baviti se gradnjom i nekretninama. Šta je ono što najviše usporava i, naravno, poskupljuje vaša ulaganja u nekretnine?

- Ako takvu percepiju imaju veliki strani investitori, koji imaju višestruko povoljniji položaj u Srbiji, šta mislite kako se osećaju domaći investitori? Pre svega, reč je o jednoj pogrešnoj i nepovoljnoj klimi u kojoj se domaći ulagači stalno za nešto prozivaju, umesto da se ohrabri njihovo poslovanje, jer ono, u krajnjoj liniji, predstavlja interes svih građana, pa i države. Istina, u poslednje vreme državni vrh stavlja ekonomiju u fokus i ako se takva najava ostvari, onda je reč o promeni politike koju zaista možemo samo da pozdravimo.

* Šta je to što zadaje najviše muka?

- U biznisu nekretnina nezaobilazna je Uredba o konverziji građevinskog zemljišta, koja je donela mnogo problema investitorima i gotovo zaustavila gradnju u Srbiji. Ne samo da investitori praktično dva puta plaćaju istu stvar, već je i znatno usporeno dobijanje dozvola, što odlaže početak poslova i poskupljuje ceo proces. Upravo na procesu konverzije zemljišta usporen je dolazak jednog velikog evropskog brenda, "Bauhausa", čiji maloprodajni objekat treba da gradi "Delta Real estate". A znamo koliko su direktne strane investicije i dolazak dobrih brendova važni u ovom trenutku za Srbiju. Inače, konverzija zemljišta na način kako je zamišljena u Srbiji, nije poznata u praksi zemalja u regionu.

* U grupi ste kompanija koje su aktivne u dijalogu sa državom o mogućim merama koje bi ublažile posledice novog talasa globalne krize. Šta država sada može da uradi?

- Kao što znate, govorilo se o više nivoa mera, sa zajedničkim ciljem da se oživi i privredna aktivnost, ali i potrošnja građana. Za privredu bi bilo veoma značajno da se aktiviraju značajna sredstva koja stoje "zarobljena" kao obavezna rezerva banaka, a mogu se plasirati kroz povoljne kredite kojima bi se oživela privredna aktivnost u Srbiji. To ovih dana čini i centralna evropska banka.

* Da li je moguće da jedino kroz tu meru NBS država može reagovati na nadolazeće probleme?

- Ovih dana se pominje mogućnost povećanja PDV-a na 23 odsto i to bi, takođe, mogla da bude značajna podsticajna mera. Posebno ako se pet odsto povećanja podeli tako što bi se polovina usmerila u budžet, kao povećanje sredstava kojima raspolaže država, a druga polovina u smanjenje poreza na plate koji plaćaju poslodavci. S tim što bi obaveza poslodavaca bila da celokupan iznos smanjenja poreza direktno preusmere u povećanje plata zaposlenih. Time bismo povećali standard građana i njihovu kupovnu moć, a što bi logično pokrenulo spiralu povećane tražnje odnosno potrošnje građana.

* "Delta", do sada, nije koristila sredstva države - razne subvencije i pomoć koju nudi država. Zašto?

- Kriterijum subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji više je socijalna kategorija nego što stvarno podstiče proizvodnju. Subvencionisanje po hektaru, i to samo do određene površine, ne doprinosi razvoju moderne i efikasne poljoprivrede. Pri tom, veliki proizvođači iz regiona na ime subvencija od svojih država godišnje dobijaju iznose veće i od 20 miliona evra. Kada kasnije to što su proizveli plasiraju kroz svoje maloprodajne lance u Srbiji, naravno da mogu da ponude bolje cene i da budu konkurentniji, čak i na našem tržištu. Neke druge subvencije, poput kredita, recimo, više su bile namenjene malim preduzećima, to nisu sredstva koja bi nešto značila za poslovanje kompanije kao što je "Delta".

* Našli ste se i u drugom poslu, kojim se, takođe, u Srbiji teško baviti - poljoprivrednom. Kakva su vam iskustva?

- Ukupna ulaganja "Delte" u agrar od 2005. do danas iznose 150 miliona evra. Bavljenje poljoprivredom isplativo je ukoliko konstantno ulažete u najmoderniju tehnologiju i pratite svetske trendove. Samo tako moguće je postizati rekordne prinose i ići u korak sa konkurencijom iz Evrope, što pokazuju i rezultati sa imanja i farmi "Delta Agrara", na kojima su preneta znanja i iskustva iz najpoznatijih poljoprivrednih regija u svetu. Značaj poljoprivrede i proizvodnje hrane pokazaće se već u bliskoj budućnosti, imajući u vidu da je broj stanovnika u svetu sve veći, a da su obradive površine na zemlji ograničene.

* Iz iskustva koje već imate u poljoprivredi, šta je to što država ne čini, a morala bi

da bi srpski agrar bio uspešniji?

- Prvi korak je da država proglasi agrar za stratešku granu srpske privrede, uz donošenje dugoročne i kratkoročne strategije razvoja. U skladu s tim, konkretni potezi koji se moraju sprovesti su: povećanje agrarnog budžeta, promena kriterijuma subvencionisanja, modernizacija proizvodnje, obezbeđivanje povoljnih dugoročnih kredita u dogovoru države sa poslovnim bankama i unapređenje ruralnog razvoja. S druge strane, sami proizvođači moraju da teže što većem stepenu udruživanja, proizvodnji voća i povrća u odnosu na ratarske kulture, ukrupnjivanju poseda i usmerenosti ka što većem izvozu finalnih proizvoda umesto pšenice i kukuruza.