Nemam ništa protiv primedaba i kritika na moj rad ili rad NBS. To bi, čak, trebalo da nam pomogne da bolje radimo svoj posao u interesu zemlje - kaže u razgovoru za ”Novosti” Dejan Šoškić, guverner NBS, povodom optužbi da vodi suviše ”opreznu” monetarnu politiku.

* Da li su vas te kritike naterale da, posle sastanka sa privrednicima prošlog vikenda, donesete bar jednu meru?

- Pažljivom analizom ”primedaba i kritika” teško je oteti se utisku da bi postupanje po nekima od njih dovelo neke pojedince ili interesne grupe u povoljniji položaj. To bi značilo narušavanje javnog interesa posebno na srednji i dugi rok. Neke ”primedbe i kritike” pozivaju NBS da donosi odluke u suprotnosti sa zakonom, a neke su bez ikakvih konkretnih predloga ili realnih argumenata. Mislim da je zadatak NBS i svakog njenog rukovodstva da pažljivo analizira svaku ozbiljnu i argumentovanu primedbu i kritiku i da bez sujete prihvata sve one zahteve i predloge koji vode efikasnijem radu institucije i unapređenju finansijskog i privrednog sistema zemlje.

* Postoji li neka monetarna mera koja bi mogla da pomogne prevelikom broju kompanija koje imaju problem sa likvidnošću?

- Treba da znamo da mere koje može da donosi NBS nisu svemoguće i nisu namenjene neposrednom rešavanju problema u privredi. Zato, po pravilu, ne mogu u dovoljnoj meri rešavati probleme tog sektora. Iz tog razloga uređene zemlje, pa i Srbija, formirali su druge organe i institucije koje u svojoj neposrednoj nadležnosti imaju bavljenje problemima privrede,podsticanje stranih investicija, nacionalni investicioni plan. Srbija ima veliki broj državnih organa kojima je realni sektor i rešavanje problema u njemu u neposrednoj nadležnosti. Narodna banka Srbije ima vrlo jasno Zakonom definisane osnovne zadatke: obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u zemlji. Banke i privreda bi trebalo samostalno da rade na reprogramiranju kredita preduzeća tako da se obezbedi sposobnost redovnog izmirivanja obaveza dužnika koji imaju realnu šansu da postepeno oporave svoju finansijsku situaciju.

DOBRO BIH RAZMISLIO O KREDITU * Kada biste vi bili podstanar sa idejom da kupite stan, da li bi ovo bio momenat kada biste uzeli kredit? - To bi zavisilo od visine moje plate i izvesnosti mog radnog mesta. Svakako bih težio da uzmem što je moguće manji kredit i na što kraći rok, jer je time ukupna kamata koja se plaća do dospeća kredita manja. Istovremeno bih bio svestan da je izuzetno važno da valuta mojih prihoda odgovara valuti mojih obaveza.

* Znači li to da ”perete ruke” od problema u privredi?

- Ne, to ne znači da Narodna banka Srbije ne treba da pomogne tamo gde može u podsticanju ekonomske aktivnosti u zemlji. Naprotiv, merama iz svoje nadležnosti Narodna banka je i do sada i ubuduće će unapređivati ukupni finansijski, pa time i privredni ambijent u zemlji.

* Ali, stiče se utisak da su moguće uglavnom monetarne antikrizne mere?

- U poslednje vreme su se čuli i predlozi koji pozivaju da Narodna banka preduzima ”nove mere” radi podsticanja privredne aktivnosti na način koji može bitno narušiti reputaciju, ne samo NBS, već i zemlje u celini. Svi dobro znamo kuda vodi put i dokle dovodi upotreba instrumenata u nadležnosti centralne banke radi rešavanja tzv. privrednih problema jer smo svi tome svedočili u SFRJ i SRJ kada smo bili svedoci kreiranja novca radi kreditiranja, inflacije i hiperinflacije uz propast bankarskog sistema sa nesagledivim negativnim posledicama. Od takvog eksperimenta ni danas, posle toliko vremena, kao zemlja i kao privreda nismo se oporavili i siguran sam da nije potrebno trošiti reči da bi nam svima bilo jasno da taj put vodi u razaranje finansija i privrede jedne zemlje. Zato, sasvim ispravno, ovakve ”nove mere” nisu ni zakonom dozvoljene za NBS.

INFLACIJA ĆE NAĆI PRAVU MERU * Inflacija, već drugi mesec raste. Brine li vas to? - Inflacija se kreće u granicama predviđanja NBS. Bila bi manja da nije bilo većeg rasta regulisanih cena u odnosu na dogovor sa Vladom, ali i ovako će uskoro biti u inflacionom cilju. Naša očekivanja su da inflacija dolazi na svoje mesto krajem prvog tromesečja 2012.

* Vidite li vi neku meru koju može da donese i Vlada?

- Mislim da rešenja postoje i da ih treba tražiti u iskustvima razvijenih tržišnih privreda. Državna garancija kredita usmerenih na razvoj industrije i poljoprivrede mogla bi da bude korak u dobrom pravcu.

* Bankari su pokrenuli inicijativu da se građanima sa manjim, ali redovnim primanjima, prizna kreditna sposobnost. Ima li ova inicijativa opravdanja?

- Samo delimično. Međutim, ne smemo izgubiti iz vida da se privredni problemi ne mogu rešavati kroz prezaduživanje potrošača. Svako ko je uzeo kredit dobro zna o čemu govorim. Dugoročna rešenja leže u rastu konkurentnosti, odnosno padu cena proizvoda i usluga i rastu ekonomske aktivnosti, zaposlenosti i bogatstva građana. Svako ko misli da se zbirom kratkoročnih mera vodi dugoročna razvojna politika zemlje, grdno se vara.

BIĆE BOLJE UZ DINARSKI KREDIT * Pojavile su se prve ponude stambenih kredita u dinarima. Zašto moraju da budu duplo skuplji od onih u evrima? - To je tek početak i povoljniji uslovi kreditiranja u dinarima tek dolaze. Uslovi za to su dalji pad inflacije i obezbeđivanje dugoročnijih izvora finansiranja banaka u dinarima. Na tome već uveliko radi Narodna banka i poslovne banke i mislim da će u 2012. kamatne stope na dinarske kredite biti značajno smanjene. Kamate u dinarima će padati zbog pada inflacije u Srbiji. Euribor će dugoročno rasti sa izlaskom EU iz recesije.

* Prema podacima agenata za nekretnine, značajno je, poslednjih nedelja, povećan broj onih koji kupuju stanove. Verujete li da će ovo ”vađenje” deviza iz slamarica pomoći dinaru da ostane na ovom nivou do kraja godine?

- Mislim da treba da se manje bavimo pojedinim analizama šta je pomoglo ili odmoglo kretanju kursa dinara jer bi nas to dovelo do toga da građani koji odu na menjačnicu svojom transakcijom mogu da ”pomažu” ili ”odmažu” nekom nivou deviznog kursa. Ono što treba da znamo je činjenica da se devizni kurs u Srbiji formira na međubankarskom tržištu na kome se suočavaju gotovo celokupna ponuda i tražnja za devizama, a one zavise od čitavog niza faktora. Verujem da nije lako izvući bilo kakvu stalnu i jaku zavisnost između kretanja prodaje stanova i kretanja na deviznom tržištu. Ulazak deviza u finansijski sistem zemlje ne mora uvek da ima svoje posledice na kretanja na deviznom tržištu.

* Ima li NBS tačan plan za slučaj da članice EU, ipak, odustanu od evra?

- Evropska monetarna unija ima potrebne uslove da dugoročno opstane i potencijalno napreduje. Ipak, ukoliko članice monetarne unije odluče da ona prestane da postoji, to bi se po pravilu, moralo učiniti na način kako je i nastala: organizovano, i na način koji neće izazivati rizike ili gubitke za korisnike evra. Narodna banka bi postupala u skladu sa aktivnostima drugih centralnih banaka u ovom procesu.