Kupujemo samo neophodno

- Takav vid plaćanja ukazuje da se sada u prodavnicama promet svodi samo na ono što je zaista neophodno za život - kaže Vladana Hamović, ekonomista. - Očigledno, velika je besparica, ide se na sve skromnije kupovine, a za istu količinu novca može da se pazari manje artikala nego pre godinu-dve. Novac se izdvaja uglavnom za hranu i režije.

Udeo kartica i čekova u prometu trgovinskih kuća je između 20 i 30 odsto. Ipak, i dalje u većini prehrambenih lanaca dominira gotovina, gde skoro dve trećine, odnosno oko 70 odsto, čini keš.

- U „Maksi“ supermarketima od januara do novembra ove godine, gotovina je i dalje najučestalije sredstvo plaćanja, koju koristi čak 77 odsto potrošača - kažu u kompaniji „Delez“ Srbija, u okviru koje sada posluje taj lanac. - Njih 19 odsto koristi platne kartice i kreditne i debitne, one sa kojih se odmah skida novac, a tek jedan od 25 kupaca plaća čekom.

Istovremeno, u velikim marketima poček se više koristi. U „Tempo“ hipermarketu svaki sedmi potrošač kao sredstvo plaćanja koristi čekove, a svaki četvrti kartice. Ipak, i u tim hipermarketima najviše se plaća gotovinom, i to 57 procenata potrošača.

Ovako visok udeo keša u prometu posledica je i pada standarda i štednje potrošača. Prema podacima kojima se barata u javnosti, prosečna kupovina u manjim objektima trgovinskih lanaca iznosi od 350 do 450 dinara, a u hipermarketima prosečan račun ne prelazi 2.500 dinara.

- Maloprodaja u Srbiji beleži negativne trendove, kao posledica značajno umanjene kupovne moći stanovništva, a time i lične tražnje - ukazuju stručnjaci. - Poslednji podaci pokazuju da je na godišnjem nivou pad prometa dostigao 16,2 odsto.

ZA HRANU PLATA I PO

SAMO za podmirenje osnovnih životnih potreba, kupovinu hrane i plaćanje mesečnih računa građanima će u narednoj godini biti potrebno više od jedne i po prosečne zarade, pokazuje analiza Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).

- Struktura potrošnje kućnog budžeta je veoma nepovoljna, a poslednji podaci govore da bezmalo 44 odsto raspoloživih primanja tročlanog domaćinstva odlazi na pokriće troškova hrane - ističu u IZIT i dodaju da još oko 15 odsto odlazi na režije, tako da 59 odsto raspoloživih primanja ide na pokrivanje egzistencijalnih životnih potreba.