Poskupljuju najnužnije namirnice

ZA godinu dana cene hrane su prema statistici povećane za 9,8 odsto, ali subjektivni osećaj većine potrošača je da izdvajaju gotovo duplo više para za osnovne namirnice.

Problem je što su najviše poskupeli proizvodi koji se svakodnevno nalaze u korpi. Hleb i proizvodi na bazi žitarica skuplji su za petinu, odnosno 19,8 odsto, isto kao i kafa, čaj i kakao. Za poslednjih 12 meseci vekna belog hleba poskupela je sa 38 na 44 dinara, što je rast od 15 odsto. Ali, ovde je država intervenisala i ograničila cenu vekne na maksimalna 44 dinara.

Proizvodi iz grupe “šećer, džem, med i čokolada” skuplji su u proseku za 22,7 odsto. Kilogram šećera je sa prošlogodišnjih 69 dinara, koliko mu je bila prosečna cena, dostigao 105 i to posle intervencije države. Šećer iz Robnih rezervi je 95 dinara, ali je više na rafovima onog iz redovne prodaje.

Poskupljenja nisu zaobišla ni mleko, sir i jaja i to sa 14 odsto. Preračunato u cene na policama trgovina to iznosi znatno više, gotovo rast za trećinu, posebno jogurta, pavlake i drugih mlečnih prerađevina.

Po visini poskupljenja slede sokovi (10,6), jestiva ulja (9,2) i sveže meso (6,1)...

- Nema proizvoda koji nije poskupeo od prošlog novembra - kaže Milanka Đorđević, domaćica. - Najviše me pogađa što za mleko, hleb, jogurt i šunku izdvojim oko 400 dinara, a samo pre par godina, za tu sumu je moglo da se kupi i neko voće, sok..

Od prošle godine na prste jedne ruke mogu da se prebroje proizvodi koji nisu poskupeli - reč je o povrću i voću koje je niže od jedan do desetak procenata.

I pored izvesnog pada cena nekih isnovnih namirnica kao što su hleb, ulje, šećer, brašno, po oceni ekonomista, kupovna moć građana i dalje je na niskom nivou.

- Prosečna plata u Srbiji jeste povećana u odnosu na prošlu godinu, ali je i dalje upola niža od proseka u regionu - ukazuju stručnjaci. - A cene hrane i komunalnih usluga tek su neznatno niže od evropskih.

Zbog toga čak dve trećine zaposlenih platom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu, a u strukturi izdataka srpske porodice 42 odsto novca odlazi na hranu, što je znatno iznad proseka uspešnih zemalja u tranziciji.

- Život se manje-više svodi na zadovoljavanje osnovnih potreba - kaže Jovanka Petrović, ekonomista. - Još uvek naše plate nisu takve da bi mogle da značajnije utiču na veći promet i potrošnju.

CENE ULJA I ŠEĆERA KRENULE NANIŽE

U drugoj polovini godine cene osnovnih namirnica krenule su naniže. Ministarstvo poljoprivrede i trgovine intervencijom iz Robnih rezervi i maksimiziranjem cena stabilizovalo je tržište hleba, jestivog ulja, šećera i brašna.

Sledeća godina će, kažu u Ministarstvu, biti mnogo mirnija nego ova:

- Cene hrane su na silaznoj putanji i nema razloga da se taj trend ne nastavi.

Vekna bi, kako je nedavno izjavio ministar Dušan Petrović, bila i više nego duplo skuplja da se nije na vreme reagovalo. Vekna hleba od brašna T 500, teška pola kilograma, koja je najčešće u prodaji, sada u maloprodaji košta najviše 44 dinara. Cena šećera se stabilizovala na oko 95 do 103 dinara, a ulje je najčešće od 114 do 128 dinara. Snižena je i cena brašna, pa bi u narednom periodu trebalo da dođe do pojeftinjenja slatkiša od dva do sedam odsto.

Kako je pojeftinila i stočna hrana, meso poslednjih nedelja može da se nađe po povoljnijim cenama nego ranije.

U narednim mesecima, stabilne će ostati i cene mleka i mlečnih prerađevina.