NAREDNA godina biće izuzetno teška i zato je vrlo važno da se što pre pronađu rešenja koja bi mogla da omoguće privredi da preživi - kaže u razgovoru za ”Novosti” Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. - Treba odbaciti sujete i kroz seriju razgovora doći do rešenja koja se moraju hitno primeniti.

* Ako se nalazimo pred takvim problemima, zašto Vlada jednostavno ne nastavi sa programom subvencionisanih kredita za likvidnost i investicije privrede, a koji su, očito, pomogli da preduzeća u Srbiji prežive?

- Budžet za narednu godinu je restriktivan. Nema dovoljno sredstava, ali je jasno da, ukoliko se ne nađe druga mogućnost, Vlada Srbije mora da nastavi sa tim programom. Jasno je da mora da se štedi, ali deo sredstava treba da bude odvojen za pomoć privredi i stimulisanje investicija.

* Očito je da drugog rešenja nema, guverner NBS ne želi da razgovara o mogućim olakšicama bankama koje daju kredite privredi...

- Važno je da se što pre za istim stolom nađu predstavnici NBS, Vlade, poslovnih banaka i privrede. Ima, sem tog oslobađanja dela obavezne rezerve, i drugih mera koje može primeniti centralna banka. Valja razgovarati i o visini referentne kamatne stope, lakšem pristupu kreditima, refinansiranju starih obaveza... Ako je potrebno, možda, i obnoviti razgovore koji su se, pre dve godine, završili ”Bečkim sporazumom”, a koji su, zapravo, obezbedili značajno finansiranje domaće privrede od strane banaka.

* I, šta ako centralna banka zadrži postojeću restriktivnost, pravdajući se neophodnošću stabilnog bankarskog sektora i nivoa cena?

- Bankarski sektor ne može da bude stabilan ako u Srbiji nije stabilna privreda. Banke mogu deo svojih plasmana da preusmere u državne zapise, ali je to mali iznos. Pored toga, one su već dale brojne kredite privredi i stanovništvu. Ako privreda uđe u nove probleme i nivo problematičnih kredita će biti viši. Jednostavno, stanje u poslovnim bankama i stanje u privredi su kao spojeni sudovi. Pored toga, ako dođe do novih otpuštanja u privredi, banke će imati dodatne probleme, jer ni građani neće biti u mogućnosti da finansiraju svoje obaveze. A, kada su građani u pitanju, problemi već postoje. Kupovna moć nije na zadovoljavajućem nivou, pad domaće tražnje je prisutan već skoro tri godine.

NE TREBA NAM LAŽNI KURS * KURS dinara je, opet, krajem godine oslabio. Građani su u brizi gde je granica, a privreda već računa da li ima nade da im bilansi ostanu u plusu?
- Više puta sam ponovio da je Srbiji neophodan stabilan kurs dinara u odnosu na evro. Velika dnevna pomeranja dinara ili evra čine bilanse firmi lažnim, odnosno pokazuju poslovanje firmi još nelikvidnijim i neizvesnijim. Građani, s druge strane, brinu, jer je većina njih zadužena kreditima indeksiranim u evrima, pa su im rate, u uslovima niskih zarada, nepodnošljivo visoke.

* Nije bolje ni sa izvozom...

- Problemi kroz koje prolaze zemlje Evropske unije, a koje su naši tradicionalni partneri, jesu potencijalna opasnost za srpsku ekonomiju. Pad tražnje na tim tržištima može imati vrlo negativan uticaj na naš izvoz.

* Treba li, onda, zaista razmišljati o nekoj akciji prodora na, za nas alternativna, a i dalje ekonomski zdravija tržišta, poput Kine, Indije ili Brazila?

- Svakako da uvek treba tražiti mogućnost za što bolji plasman robe na sva tržišta, pa i na ova. Ali, realno, teško je u nekom kraćem roku i u velikom obimu osvojiti kupce u ovim zemljama. Pored toga, proboj na ova tržišta dosta košta, a i konkurencija je žestoka. Ne treba zaboraviti da smo mi, ipak, tradicionalno vezani za partnere u Nemačkoj, Italiji, Austriji i zemljama u regionu, a koji su, uostalom, i najveći investitori u Srbiji.

* Kako je moguće da poslednjih meseci grčki privrednici sve više, zbog problema u svojoj zemlji, sele pogone u Bugarsku?

- Za mene je taj podatak pomalo neverovatan, jer zaista ne vidim razlog da Bugarska bude atraktivnija za investicije od Srbije, s obzirom na to da je Srbija u 2011. godini lider u regionu po prilivu stranih direktnih investicija. Pretpostavljam da je razlog za to činjenica da Bugari imaju značajno nižu stopu poreza na zarade zaposlenih. I mi imamo ideju da se Srbija učini još atraktivnijom za investitore smanjenjem nameta na rad. U tom smislu, u toku su analize o tome kolika je stopa poreza na zarade optimalna kako bi, u isto vreme, olakšala poslodavcima nova zapošljavanja i legalizaciju statusa ljudi koji rade u sivoj zoni, a ne bi imala značajniji negativni uticaj na prihode budžeta. Jedna od mogućnosti da se nadoknadi pad prihoda od nameta na zarade jeste rast poreza na dodatu vrednost, a druga je da se povećanje prihoda obezbedi kroz rast broja zaposlenih. Analize će pokazati šta je bolje.

* A, možda investitore od nas ”tera” i to što privrednici koji rade u Srbiji imaju mnoge skrivene, parafiskalne namete - razne firmarine, takse, nadoknade...

”TELEKOM” NA BERZI POČETKOM GODINE * ”TELEKOM Srbija” objavio je ovih dana da se priprema da od grčkih partnera kupi 20 odsto deonica ove firme. Znači li to da će se ”Telekom” uskoro naći na berzi?
- Verujem da je moguće da se deonice ”Telekoma Srbija” nađu na berzi početkom naredne godine. To će, naravno, doneti i dugo očekivanu raspodelu besplatnih akcija ove firme za oko 4,8 miliona građana, kao i sadašnjih i bivših zaposlenih ”Telekoma”.

- Jasno je da su neke lokalne samouprave učinile loš potez kada su, u strahu da će, nakon smanjenja transfera iz republičkog budžeta, ostati bez dovoljno prihoda, krenule da povećavaju sve vrste nameta privredi. Istina, to nisu uradili svi, pa tako danas imamo potpuno različite troškove poslovanja od opštine do opštine. Lokalne samouprave moraju da umanje troškove poslovanja u svojim sredinama, jer samo na taj način doprinose većoj konkurentnosti firmi koje tu rade, a samim tim će doći do uspešnijih kompanija koje zapošljavaju veliki broj ljudi.

* Pre mesec dana doneta je uredba kojom se ograničava rok plaćanja za usluge i robu čiji su kupci državne institucije. Imate li podatke da je to poboljšalo likvidnost privrede?

- Uredba je počela da se primenjuje. Za analizu prvih efekata njene primene treba da prođe neko vreme. Čim budemo imali prve rezultate, izvestićemo javnost. Nadam da će ova uredba imate jednako dobre rezultate kao Uredba o podsticanju zapošljavanja zahvaljujući kojoj su od maja do oktobra ove godine zaposlena 8.933 lica.

* Ima li šanse da se na sličan način regulišu i odnosi unutar privatnog sektora ili u trgovini sa javnim preduzećima?

- Do kraja godine javnost bi trebalo da bude upoznata sa detaljima Zakona o redovnosti plaćanja kojim bi mogao da bude, bar delimično, rešen problem međusobnih dugovanja privrede.