Troškovi veći od zarade

IZ meseca u mesec opada količina namirnica koje potrošači mogu da kupe za prosečnu zaradu. Kod nekih osnovnih prehrambenih artikala poput ulja, šećera, mleka, brašna pad na godišnjem nivou dostiže i do 30 odsto.

I dok smo lani, prema statističarima, za prosečnu platu, koja je iznosila oko 34.000 dinara mogli da pazarimo 871 kilogram pšeničnog brašna T-500, ove godine, zbog skoka cena možemo da kupimo za trećinu manje te namirnice, odnosno tek 618 kilograma. Istovremeno, prosečna zarada sada je malo viša od 38.000 dinara.

Ljudi se, pokazuju istraživanja, odriču sve više čak i nekih najosnovnijih potrepština. Mnogi tako manje para imaju i za mleko, jogurt, a vode računa o količinama čak i kada kupuju hleb, što ranije nije bio slučaj. Racionalnije se troši hleb, i više se ne baca kao pre.

I mada je za godinu dana plata povećana za oko 4.000 dinara, odnosno za oko 11 odsto, to nije uticalo da se poveća kupovna moć stanovništva. Tako je recimo, za 31 odsto manja količina slatkog kristala koji možemo da kupimo za mesečnu zaradu. Umesto 492 kilograma šećera, sada plata može da „izdrži“ tek 337 kilograma. Zbog drastičnog poskupljenja jestivog ulja, za petinu manje kupujemo sada te namirnice i sa 326 litara „pali“ smo na 261 litar.

Kada je reč o mleku za oko pet odsto smanjena je kupovna moć naše prosečne plate, pa umesto 596 litara, koliko smo 2010. mogli da kupimo, sada nam je na raspolaganju 571 litar. Za 15 odsto naša plata je „tanja“ i ako se meri po kupovini kafe. Prošle godine moglo je da se nabavi 48 kilograma, a ove za sedam manje.

Za razliku od ostalih proizvoda, kod kupusa je obrnuta situacija, pa za republički prosek može da se pazari čak 150 odsto više tog povrća, jer ove sezone cena kupusa je bezmalo prepolovljena i ide od 15 do 30 dinara.

AKCIJAMA MAME KUPCE

PRIVLAČENjE kupaca raznim promocijama zbog pada prometa sve više dobija na značaju. Uporedo sa tim, ubrzan je i rast privatnih trgovačkih marki, a njihovo učešće u ukupnom prometu robe široke potrošnje više je nego duplirano za godinu dana. Naši potrošači pritisnuti besparicom umnogome menjaju svoje navike, racionalniji su, mere svaki dinar i vode računa da ono što je kupljeno ima najbolji odnos kvalitet - cena.