Kažnjavanje stečajnih upravnika po džepu

STEČAJ može da bude dobar izvor zarade ne samo za direktore i vlasnike preduzeća, već i za stečajne upravnike. Oni, međutim, neće moći krivično da odgovaraju za namerno uvođenje firmi u stečaj, pošto na poziciju upravnika dolaze tek kada se pokrene ovaj postupak. Međutim, za svu štetu, namernu i onu nastalu zbog krajnje nepažnje, stečajni upravnici odgovaraju ličnom imovinom.

Nije, međutim, poznato da je ijedan stečajni upravnik do sada morao iz svog džepa da plati štetu koju je napravio. Na neki način upravnike štiti i polisa osiguranja od profesionalne odgovornosti. Ovo osiguranje, koje pokriva minimum 30.000 evra, obavezno je za svakoga ko želi da dobije licencu za obavljanje posla stečajnog upravnika. Međutim, osiguranje ni u kom slučaju ne pokriva - krađu.

- Sve polise osiguranja od profesionalne odgovornosti, bilo da je u pitanju advokat, lekar ili stečajni upravnik, ne važe ako se pokaže da je šteta namerno prouzrokovana - kažu u osiguravajućem društvu koje pruža ovu vrstu usluge. - Dok god postoji sumnja da je šteta namerno izazvana, mi nećemo da isplatimo osiguranu sumu. Ako istražni postupak pokaže da je, na primer, stečajni upravnik namerno prodao imovinu preduzeća po nižoj ceni i time oštetio poverioce, ova polisa osiguranja ne važi.

Ako neko smatra da mu je stečajni upravnik naneo štetu, važno je da odštetni zahtev podnese na vreme.

- Zahtev za naknadu štete zastareva u roku od jedne godine od dana saznanja oštećenog za štetu - ističu u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU). - Zahtev u svakom slučaju zastareva u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o zaključenju ili obustavi stečaja, a kod reorganizacije, od rešenja kojim je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije.