Manje njiva pod pšenicom

KRAJNjI rok za završetak setve pšenice ističe u utorak, a do sada je u Srbiji ovom najvažnijom žitaricom, kako procenjuju stručnjaci, zasejano 400.000 hektara. Ove površine za 80.000 hektara su manje nego prošle godine, a već tada je upozoravano da Srbija nikada nije imala manje površina pod pšenicom. Ove godine, po svemu sudeći, taj neslavni rekord biće oboren.

- Optimalni rokovi za setvu ističu, a mi nemamo zasejano više od 400.000 hektara - navodi dr Miroslav Malešević, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - U Vojvodini je zasejano oko 240.000 hektara, a u centralnoj Srbiji oko 160.000 hektara. Suša je uradila svoje, pa su mnogi ratari odustali od pšenice, a to nije dobro, pošto se na taj način značajno narušava plodored.

Potrebe Srbije za pšenicom, do žetve, i pored malih požnjevenh površina, međutim, trebalo bi da budu podmirene, a ne bi trebalo ni da bude ograničenja izvoza ove žitarice.

- Mislim da zabrana izvoza još nije opcija - kaže Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad. - Istina, zasejali smo male površine, ali, sa druge strane, ovog leta je požnjeveno i u silose spremljeno nešto više od dva miliona tona pšenice, a imali smo i nešto prelaznih zaliha. Naša mesečna potrošnja se kreće između 120 i 130.000 tona. Izvezeno je do sada oko 180.000 tona pšenice, odnosno za oko 100.000 tona manje nego u istom periodu prošle godine. Samim tim, raspolažemo sa oko 1,5 milion tona žita za domaće potrebe, a te količine trebalo bi da potraju do žetve.

POTREBE 450.000 hektara

SRBIJI je, kako ističe dr Miroslav Malešević, sa novosadskog Instututa za ratarstvo i povrtarstvo, da bi obezbedila neometano snabdevanje stanovništva hlebnim žitom, potrebno najmanje 450.000 hektara zasejanih pšenicom.