Zgrade i zarada trunu

Država u ovom trenutku nema nameru da "rupu" u budžetu bar delimično zakrpi prodajom imovine, već će minus za narednu godinu od oko 120 milijardi dinara rešiti dodatnim zaduživanjem. Zapravo, Srbija ni ne zna šta sve ima u svom vlasništvu, jer evidencija Republičke direkcije za imovinu još nije, niti će uskoro biti kompletirana. Ne zna se, dakle, ni vrednost državnih nekretnina, a još manje koliki se prihod ostvaruje od njihovog zakupa.

Do sada je popisano 149.355 hektara poljoprivrednog, 303.076 hektara šumskog i 40.821 hektar državnog građevinskog zemljišta. Prema podacima iz oktobra ove godine, na listi evidentirane imovine je i 18.107 službenih zgrada, 5.749 stambenih objekata i 13.893 stana, sedam rezidencija, 50 reprezentativnih zdanja...

Nedavno usvojeni Zakon o javnoj svojini trebalo bi da ubrza popis. Jer, da bi u katastru, primera radi, nekretnina iz državnog bila vraćena u vlasništvo lokalnih samouprava, mora da se dostavi potvrda iz Republičke direkcije za imovinu da je nepokretnost evidentirana. Uz tu potvrdu, opština katastru dostavlja i dokaz da imovina nije predmet restitucije.

U ovom trenutku ukupan javni dug Srbije je 13,5 milijardi evra i nikome ne pada na pamet da se prodajom nekretnina te obaveze umanje. Istina, zbog krize, vredne nepokretnosti sada ne mogu da dostignu željenu cenu. Postoje i administrativne prepreke da se pojedina, nekada reprezentativna, a sada urušena zdanja "udome".

Drastičan primer je zgrada Generalštaba, sa kojom država ni 12 godina nakon oštećenja u NATO bombardovanju ne zna šta da radi. Grad je predložio "kamuflažu" kroz originalan izgled fasade, dok se ne pronađe investitor. Ministarstvo odbrane očekuje cifru koja će biti dovoljna da se napravi nova, moderna zgrada Generalštaba na Banjici. To je, zapravo, jedno od rešenja gde bi novac od prodaje bio utrošen. U Direkciji za imovinu kažu da dok postoji ograničenje u vidu zaštite spomenika kulture, što znači da zdanje nakon rekonstrukcije mora da ima prvobitni spoljašnji izgled, investitora neće biti. Tačnije, ne može se postići prihvatljiva cena. A koja je cifra prihvatljiva za državu, odnosno Ministarstvo odbrane, javnosti nikada nije saopšteno.

Jedino poređenje možda može da se napravi sa zgradom saveznog MUP, koju je država prodala u avgustu 2007. za 29,1 milion evra.

- Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu u Ulici kneza Miloša 33-41 podignute su između 1955. i 1965. prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića, kao dvočlani ansambl - kaže za "Novosti" Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam. - Kompleks karakterišu dva monumentalna, stepenasto završena trakta koji se kaskadno spuštaju ka Nemanjinoj ulici, kreirajući na taj način urbani simbol gradske kapije. Osim ekspresivnih kaskadnih formi, fasade odlikuje primena kontrastnih materijala, robusnog, mrko-crvenog kamena iz Kosjerića i belih mermernih ploča sa Brača. Objekti su proglašeni za spomenik kulture. Prema Generalnom planu Beograda, lokacija objekata nalazi se u području namenjenom za javne službe, javne objekte i komplekse. Područje se planski sprovodi na osnovu GUP do izrade i usvajanja planova generalne ili detaljne regulacije.

- Procedura izrade i donošenja planske dokumentacije za ovo područje započeta je prošle godine donošenjem Odluke o izradi plana detaljne regulacije bloka između ulica Kneza Miloša, Drinske, Sarajevske i Durmitorske - navodi Vuković. - Izrada plana je u toku, a nosilac posla je Urbanistički zavod Beograda. Plan detaljne regulacije će predstavljati planski osnov za izdavanje informacije o lokaciji, lokacijske dozvole i izradu urbanističko-tehničkih dokumenata. Komisija za planove Skupštine Beograda je, na sednici održanoj 13. oktobra ove godine, započela stručnu kontrolu, ali je donet zaključak da koncept plana treba korigovati.

U više navrata beogradske vlasti su tražile od investitora, koji su kupili hotele ili objekte koji će nakon rekonstrukcije imati tu namenu, da posao privedu kraju. Prema rečima Miroslava Čučkovića, člana gradskog veća, sistemska greška napravljena je što su se prodavali objekti, a ne biznis.

- Investitori su odmah nakon kupovine hotela otpuštali sve radnike, neka gradilišta na rekonstrukciji zdanja su zaživela, većina nije - ističe Čučković. - Mi smo razgovarali sa Ministarstvom ekonomije, koje je zaduženo za turizam, kako da Beograd i Vlada Srbije nateraju investitore da centralne gradske lokacije privedu nameni. Ako je neko vlasnik lanaca hotela od Sofije, preko Bukurešta, do "Metropola" u Beogradu i ako je njegova poslovna odluka da ulaže u bugarski, a ne u srpski glavni grad, mi to nećemo da trpimo. Ti investitori nisu "pilićari", već ozbiljni "igrači" i nećemo da dozvolimo da se prema našem gradu ponašaju kao da je poslednja rupa u njihovim investicionim planovima. To je nepoštovanje države.

Zato je, kaže Čučković, Vlada Srbije donela uredbu u junu ove godine i svi ti hoteli moraju da se privedu nameni u roku od dve godine:

- Ako se "Plazi" ne sviđa naš urbanistički plan neka proda lokaciju, ali mogućnost da gradi 100.000 kvadrata na parceli oko koje je je gotovo svakodnevno saobraćajni kolaps neće dobiti. Objekte moraju da privedu nameni i oni koji su kupili "Metropol", zatim "Jugoslaviju", "Tri lista duvana"...

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, kako kaže sekretar Vuković, izdao je odobrenje "Metropol palasu" za adaptaciju, dogradnju i delimičnu nadogradnju hotela u Bulevaru kralja Aleksandra još u decembru 2007. godine. Rekonstrukcija "Metropola", koji je preko svog hotela "Sofija hotel Balkan" iz Bugarske na javnoj aukciji kupila grčka familija Daskalantonakis i koji je pripojen lancu "Grik hotel", trebalo je da bude završena još u februaru 2009. Inače, "Metropol" je prodat na javnoj aukciji za 27,4 miliona evra. Pet godina prošlo je i od prodaje hotela "Jugoslavija" kompaniji "Alpe Adrija hoteli" za 31,3 miliona evra, a od rekonstrukcije još ništa.

Mnogo je nedovršenih gradilišta, koja ruže Beograd, zapuštenih lokacija, čija je sudbina nepoznata. Razlog leži uglavnom u nerešenim imovinsko-pravnim odnosima ili višegodišnjim stečajnim postupcima. GP "Rad" u stečaju, na primer, ima započetu poslovnu zgradu, koja je već godinama ruglo jedne od najatraktivnijih novobeogradskih lokacija. U najboljem slučaju, sudbina te lokacije biće poznata kada se završi stečajni postupak.

Beograd se, koliko mu to nadležnost dozvoljava, bori sa nesavesnim investitorima. Izdate lokacije se i oduzimaju.Gradonačelnik je doneo Rešenje o obrazovanju Komisije za procenu ispunjenosti uslova za prestanak prava korišćenja građevinskog zemljišta, odnosno oduzimanje lokacija.