Cene udaraju na dostojanstvo

PRVI put ove godine nisam bila na Sajmu knjiga. Jednostavno, nisam mogla da odvojim novac za ulaznicu, a kamoli za novu knjigu. Iz godine u godinu živimo sve skromnije, ali ovaj poslednji talas poskupljenja, došao je kao grom! Sramna poskupljenja nisu samo udar na osiromašen kućni budžet već i na ljudsko dostojanstvo - kaže Vesna Milosavljević (57) zaposlena u Marketingu "Pošte Srbije".

Sa višom školom i dugogodišnjim stažom ona ne zaradi više od 35.000 dinara. Njen suprug Mile (59), elektrotehničar, već osam godina od poslodavca koji je kupio nekad jak Projektni biro "Dragiša Brašovan - Trudbenik", ima plaćene samo doprinose, a za platu mora sam da se snađe po projektu. Žive u porodičnom stanu na Novom Beogradu, sa bakom Zlatom koja ima penziju od 30.000 dinara. Sin Ivan (33), inženjer elektrotehnike, zaposlen je i živi sa devojkom. Da bi rasteretio roditelje, od treće godine fakulteta honorarisao je za knjige i studentski džeparac.

Milosavljevići su bili tipični predstavnici srednje klase u Srbiji. Od oko 80.000 dinara ukupnih mesečnih primanja, sa honorarima od dodatnih poslova mogli su, kažu, da uz velika odricanja dočekaju prvi u mesecu. Sada, s novom cenom gasa, grejanja, hrane, kućne hemije i gradskog prevoza, što ih dodatno opterećuje sa dvadesetak hiljada dinara, to će biti gotovo nemoguće.

Ogromna poskupljenja su u njihov dom unela brigu, nesigurnost, nervozu.

- Baka ekonomiše, na pijacu ide radnim danima, kad su cene niže, sprema tradicionalna jela, mesi hleb i domaće kolače i vodi računa o svakom dinaru. I pored tih ušteda, za hranu nam mesečno treba oko 40.000 dinara. Fiksni mesečni troškovi su 25.000 dinara, što znači da nam od moje plate i njene penzije ne preostane ni dinar! Stalno sam u minusu, prebacujem s jedne kartice na drugu, popunjavam čekove, radim honorarni posao. O moru i planini ne razmišljam. Postala sam, kao i većina srpskih žena - čarobnjak!

I Vesna, kao i većina građana, se zapita kako je moguće da trošimo više nego što zaradimo? Do najnovijeg poskupljenja držalo je malo preostalog optimizma, ali pred nedavnim "poklonom" Vlade - posustaje!

- Kredit za kola mi je još jedna omča oko vrata. Banke su nas primamljivim ponudama uvukle u kredite koje treba vraćati. Na svakom koraku se osećamo prevareno. Kako je tek roditeljima sa školskom decom, kad mi jedva sastavljamo kraj s krajem?

Da srednja klasa trpi najveće finansijske udare tvrde i stručnjaci:

- Decenijama je srednja klasa u Srbiji živela pristojno od svojih plata - kaže ekonomista Gordan Nedić. - Ratovi, sankcije, krize, tranzicija najviše su pogodili srednju klasu koja izumire. Više od milion zaposlenih u javnom sektoru, industriji, privredi ostalo je ili bez posla ili je na nivou prosečne mesečne zarade od 38.763 dinara. Perspektive nisu ružičaste i verovatno će ovaj broj biti i veći ako država jasnim merama i štednjom ne obuzda ekonomski kolaps koji nam preti.

U razvijenijim društvima, srednja klasa je motor zemlje: čine je porodice intelektualaca ili ljudi sa višom školom, to su industrijalci, zaposleni u državnom sektoru. Prosečna srpska porodica nikada nije živela u izobilju, ali mogla je da školuje decu, hrani se kvalitetno, plaća obaveze, vozi auto srednje klase, ide na godišnji odmor, pozove goste u kuću, ode u bioskop, pozorište, koncert.

- Ova klasa danas živi između male grupe ekstremno bogatih i mnogo siromašnih - kaže Gordana Savićević, socijalni psiholog. Ona ni izbliza nije jednaka srednjoj klasi koja je ranije postojala u Srbiji, ni po masovnosti, ni po ekonomskoj snazi. Njeno osiromašenje koje je sve vidljivije doneće i nove probleme - sve veći broj frustriranih, nezadovoljnih, depresivnih ljudi. Može se očekivati porast porodičnog nasilja, kriminala, agresije na ulici, više narkomana, alkoholičara, suicida!

- PRAVILA odevanja u firmama nalažu da dolazimo uredni, doterani, a za frizuru i kostim treba novac - kaže Vesna Milosavljević (na slici). - Ovo nije vreme kada je dovoljno da budete čisti u iskrpljenom. Ne pamtim kada sam sebe obradovala novim cipelama, tašnom. Imam dar da kombinujem garderobu, neku staru i po 30 godina. Ali, ljudski je da čovek uživa u plodovima svog rada, a ne da se snalazi, gledajući besramno bogaćenje pojedinaca i slušajući prazna obećanja političara.