Kredit zao drug

SVAKI građanin Srbije u proseku je dužan bankama 800 evra, ali je sve manje onih koji uzimaju nove kredite. Tako je naše stanovništvo, ako se uporedi sa regionom, najmanje zaduženo. Problem nije to što naši građani ne žele da uzimaju zajmove, već što to ne mogu zbog malih i neredovnih plata.

Prema podacima Kreditnog biroa, pad kreditne aktivnosti zabeležen je prvi put u septembru, a najveći je kod stambenih kredita, koji su do sada bili najtraženiji. Dok je u avgustu ukupan iznos ovih zajmova dostizao gotovo 304 milijarde dinara, prošlog meseca je bio za oko tri milijarde manji. Ni dodatnih 300 miliona dinara iz budžeta za subvencionisanje stambenih kredita nije uticalo na to da se građani više zadužuju.

- Nisu problem ni kamate ni kašnjenje u otplati zajmova, jer su građani i dalje uredne platiše, već nizak standard - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

- Od svih država u regionu, kod nas je najmanja zaduženost građana, iako je Narodna banka Srbije popustila i odobrila da opterećenje plate ratom kredita bude znatno veće. S druge strane, ima i opreza, jer se ne zna u kom pravcu će ići kriza i da li će se zadržati radno mesto.

Podaci pokazuju da su ubedljivo najzaduženiji građani Grčke, Hrvatske i Slovenije. Tako, po stanovniku, zaduženost u Grčkoj iznosi 8.200 evra, u Hrvatskoj preko 4.000, a u Sloveniji 3.600 evra, dok je najmanja zaduženost po stanovniku u Makedoniji - oko 600 evra.

- Građani se manje zadužuju jer su pooštreni uslovi za dobijanje stambenih kredita, povećano je učešće, a kod gotovinskih vezanih za evro potreban je depozit od 30 odsto - kaže ekonomista Goran Nikolić. - Zajmovi u dinarima su i dalje skupi, tako da svako ko nema preku potrebu za njima čeka neko drugo vreme. Ipak, smatram da je bolje otplaćivati stambeni kredit nego biti podstanar.