Ekonomija

Suve šljive - za izvoz

V. ILIĆ

21. 10. 2011. u 06:54

U Srbiji se godišnje proizvede oko 6.000 tona suvih šljiva, a trećina završi na stranim tržištima

U SRBIJI se godišnje proizvede oko 6.000 tona suvih šljiva, a trećina završi na stranim tržištima. Prema podacima Zavoda za statistiku, kupci ovog, tradicionalnog srpskog proizvoda, su iz Hrvatske, ali i Turske, Holandije, Nemačke, Češke, Rusije...

Proizvođači suvih šljiva u Srbiji, međutim, i pored sigurnog plasmana, sve teže uspevaju da posluju bez gubitaka. Jer, kako kažu, cena ovog proizvoda na evropskom tržištu je sve niža, a cena proizvodnje kod nas - sve viša.

- Izdržaću još ove godine ovako, a sledeće ću, najverovatnije, zatvoriti sušaru - rekao nam je Ćuro Avramović, vlasnik firme „Poljootkup“ iz Bresnice kod Čačka, koja godišnje proizvede oko 500 tona suvih šljiva, i sva količina se izveze. - U ovoj državi je nemoguće raditi. Samo gas, koji je glavni energent za sušaru, u odnosu na prošlu godinu poskupeo je tri puta. Sa druge strane, u Evropi traže što niže cene.

IZVOZ U PERIODU od januara do avgusta ove godine Srbija je ukupno izvezla 1.142 tone suvih šljiva, čija je vrednost bila oko 2,1 milion evra. Najviše je u istom periodu izvezeno u Tursku, oko 160 tona, u Hrvatsku - 152, u Holandiju - 135, Rusiju - 119... Najveće količine suvih šljiva iz Srbije, ipak, tek će ovih dana krenuti na inostrana tržišta.

Proizvođači navode da je pre šest godina kilogram suvih šljiva sa košticom koštao 2,3 evra, dok se danas za istu količinu, i to bez koštica, plaća tek 1,8 evra. Srpske suve šljive, i pored olakšica pri izvozu, odnosno uvozu, ponajmanje se izvoze u Rusiju. Razlog je što, navode proizvođači, kupci iz Rusije najmanje plaćaju, a najzahtevniji su. Najveći konkurent Srbiji u izvozu su Argentina i Čile, ali ovdašnji proizvođači navode da država u ovim zemljama stoji iza proizvođača.

- Naša država nam je ukinula subvencije od deset odsto, dažbine su ogromne, a kamate pravo čudo... - ispričali su nam proizvođači suvih šljiva kojih najviše ima u Čačku i okolini, valjevskom i užičkom kraju...

- Neki od nas su pravili biznis planove, kojima su povezivali uzgajivače šljiva, hladnjačare i prerađivače, i to posebno u ruralnim sredinama, kako bi se zaustavio odliv ljudi, ali to nije imalo nikakvog efekta. Od države nikakve pomoći...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Komentari (3)

felipe

21.10.2011. 13:11

( 11 ) ( 1 )

Cena gasa je poskupela tri puta ali bitno je da je Bajtović zaposlio celo pleme...čuvajte se šljivari šta pričate ako vas čuje Kole ovo što pričate o cenama argentinskih šljiva....može naprasno da se odluči da počinje ulaganje u višegodišnje zasade šljive!!

( 11 ) ( 1 )
Mile

25.10.2011. 13:51

( 1 ) ( 3 )

Sljivke , Sljivovica i Opanak zastitni znak Srbije...kompletirano sa malinama i kupinama Srbija postaje regionalna sila.. :-))

( 1 ) ( 3 )
Nenad

19.03.2015. 17:30

( 3 ) ( 1 )

Ako se na sušru ugradi toplotna pumpa, ulaže se samo 18% potrebne energije za sušenje. Narvno, mora biti električna. Ponavljam na uloženih sto procenata energije štedite osamdeset dva posto. Znači za sušaru kapaciteta 300 kg/h sveže šljive, za sezonu od 45 dana, uštedećete 40.000 (četrdeset hiljada) €.

( 3 ) ( 1 )

Politika
Tenis
Fudbal