Dugovi zakovali privredu

Prema tvrdnji Slađana Disića, generalnog direktora vranjskog „Simpa“, nema firme ili poverioca koji dug plaća na vreme.

- Preskupi bankarski krediti, visoke cene usluga, posebno energenata, visoki porezi i doprinosi na zarade, glavni su uzročnici nelikvidnosti - smatra Disić. - To može da se prevaziđe ukoliko država utiče na poslovne banke da obezbede jeftine kreditne linije. Ali ne kredite s kamatom od 20 i 30 odsto godišnje, kao što je to sada, već s kamatom najviše do 10 odsto.

Disić dodaje da država treba da smanji i poreze na zarade sa 62 odsto na 40-50 odsto, koliko oni iznose u svim zemljama u okruženju. Neophodno je da preispita i visinu akciza na energente, jer smo najskuplji u Evropi, iako je cena nafte na svetskoj berzi ista za sve. A ukoliko bi se smanjile te dažbine, bila bi veća potrošnja i bolje bi se punio budžet.

Većina privrednika nada se da će država ispuniti davno najavljenu radikalnu reformu poreskog sistema i javnog sektora, ali i da će se ozbiljnije suočiti s naraslom korupcijom i crnim tržištem.

- Pored toga, mora da se izgradi partnerstvo sa privrednicima, jer mala i srednja preduzeća čine 99 odsto privrede zemalja EU - kaže Milan Knežević, vlasnik tekstilne konfekcije „Modus“. - Samo ona mogu povući domaću privredu iz agonije u kojoj se nalazi godinama.

Bojan Radun, izvršni direktor kompanije „Nektar“, kaže da su subvencionisani dinarski krediti za izvoznike u protekle dve godine bili pun pogodak i jedan od razloga zašto imamo rast izvoza na nivou cele privrede.

- Očekujemo da država koliko je moguće ublaži nelikvidnost - kaže Radun. - Pre svega treba da zaštiti poverioce u razmeni dobara i spreči određene aktere da zatvaraju firme, ostavljajući dugove prema dobavljačima, a zatim da otvaraju firme na imena bliže rodbine, prijatelja. Očekujemo da se na neki način uredi poštovanje rokova plaćanja između svih učesnika na tržištu.