Ekonomija

Nedostatak projekata u oblasti infrastrukture

S. MORAVČEVIĆ

11. 10. 2011. u 20:55

Koliko ćemo još dugo ići lošim putevima, ne zavisi samo od novca, nego i od stručnjaka koji su nespremni da dostave projekte neophodne za korišćenje raznih kreditnih linija

KOLIKO ćemo još dugo ići lošim putevima, ne zavisi, očigledno, samo od novca, nego od naših stručnjaka koji su očito nespremni da dostave projekte neophodne za korišćenje raznih kreditnih linija. Nedostatak projekata u oblasti infrastrukture trenutno su, naime, kočnica za korišćenje čak 650 miliona evra povoljnih zajmova sa niskom kamatom za rekonstrukciju putne mreže. Podaci kažu da smo izuzetno spori i u povlačenju dogovorenih kredita u sektoru energetike, iako i po rečima direktora EPS, ovaj sektor i dalje baziran na proizvodnji uglja, a ne na novim, ekološki zasnovanim tehnologijama. Manjak projekata oseća se i pri ugovaranju kredita koji se odnose na rad malih i srednjih preduzeća, mada je upravo on označen kao osnov ekonomije u Srbiji i najozbiljniji izvor novih radnih mesta.

Prema poslednjim raspoloživim podacima NBS, u periodu od decembra 2000. godine do kraja avgusta 2011. godine, Srbiji je odobreno oko 5,360 milijardi evra u okviru novih projektnih zajmova, od čega je iskorišćeno oko 2,617 milijardi evra.

- Od iskorišćenih projektnih pozajmica, na razvoj i rekonstrukciju putne mreže odnosi se 25,4 odsto, finansiranje malih i srednjih preduzeća 22,8 odsto, rekonstrukciju sektora energetike i rudarstva 16,6 odsto, unapređenje lokalne samouprave 11,9 odsto, sektor vlade i to za unapređenje zdravstva, školstva, poljoprivrede, penzijskog osiguranja, stanovanja socijalno ugroženih kategorija stanovništva i ostalih usluga u javnom sektoru 11,7 odsto, kao i na rekonstrukciju železničke infrastrukture 11,6 odsto.

Kako kažu u Ministarstvu finansija, najviše novca smo dobili od Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske i Evropske investicione banke. Samo od EIB Srbiji je odobreno više od dve milijarde evra. U pitanju su dugoročni zajmovi sa rokom vraćanja od minimum deset do maksimalnih 30 godina, kao što je pozajmica za Koridor 10. Takođe, postoji i grejs period od pet do sedam godina, a kamate su od dva do četiri ili pet odsto.

Najveći zastoj u iskorišćavanju ovih zajmova bio je u periodu od 2003. do 2005. godine, od kada nam stoji dogovoreni zajmovi rekonstrukciju kliničkih centara, ulaganja u „Bor“ i poljoprivredu, dok se, u poslednje dve godine, tranše malo više povlače.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

bokivrac

11.10.2011. 21:24

( 8 ) ( 0 )

Nema stručnjaka da odrade potrebne projekte zato što im mesta zauzimaju razni političari čija se stručnost ogleda u partijskoj knjižici.

( 8 ) ( 0 )

VexPet

12.10.2011. 12:30

( 0 ) ( 0 )

Znate li kako to izgleda kad konkurišete za posao kod gore pomenutih? Evo nekih pitanja i komentara: 40 godina?!? Žena?!? Imate decu?!? Ne znate da radite u CATIA-i, ne znate nemački, italijanski..., nikad se niste bavili projektovanjem...i tako minus do minusa....Pa gde su ti menadžeri od 25 godina što sve znaju, a nemaju ništa i nikoga? Kako ne znaju da naprave projekat?

( 0 ) ( 0 )