Niko ne diže kredit

Iako su banke povećale limite za zaduživanje, interesovanje građana za uzimanje kredita nije poraslo. Od početka godine, zaduživanje je, prema podacima Kreditnog biroa, poraslo za oko 0,8 odsto. Sada je dozvoljeno da visina rate može da bude i veća od 50 odsto zarade. Ipak, liberalniji propisi nisu povećali nivo zaduženosti stanovništva, koji je skoro godinu dana na nivou od oko 5,4 milijarde evra.

Prema novim propisima, prilikom uzimanja kredita, dovoljno je da član domaćinstva odvoji od zarade minimum potrošačke korpe od 14.000 dinara, a da preostali deo bude raspoloživ za otplatu rata. Već tri meseca banke same utvrđuju lični kreditni rejting klijenata.

- Najpre se izračuna kreditna zaduženost tako što se podeliukupna mesečna obaveza saukupnim prihodom građana, što je u Erste banci u ovom trenutkudo 70 odsto za stambene kredite, odnosno do 65 odsto za gotovinske i sve druge vrste kredita - kažu u ovoj austrijskoj banci.

Nova regulativa podrazumeva mogućnost veće zaduženosti, ali niske zarade su učinile da ona mesečno raste za pola procenta.

- Nova metodologija je namenjena klijentima sa većim primanjima - kaže Nenad Lučić iz Folks banke. - Prilikom primene interne metodologije, uvek analiziramo klijenta od slučaja do slučaja. Novom metodologijomsu sputani klijenti sa nižim primanjima.

Ipak, banke priznaju da su klijenti sa višim primanjima poželjni, ali ništa manje rizičniji. Matematička računica pokazuje da su oštećeni oni sa manjim primanjima, dok oni sa većim primanjima mogu da uzmu i veći kredit. Veći problem je kada dođe ta naplata, jer apetiti sa većim primanjima rastu.

ZADUŽENOST

Građani duguju bankama više od 5,4 milijarde evra. Polovina kredita odobrena je za kupovinu ili adaptaciju stanova. Zaduženost po tom osnovu bila bi i veća da Narodna banka Srbije nije uvela dodatno učešće od 10 procenata. To je usporilo zaduživanje, ali je smanjilo i rizike.