Pecivo postaje luksuz

POJEFTINJENJE brašna za četvrtinu nije uticalo na pad cena peciva, pa tako danas kifla od 50 grama ima cenu pola vekne hleba. Navika da se po doručak skokne do obližnje pekare postaje luksuz i veliki izdatak za porodice, posebno sa dvoje i više dece.

U Uniji privatnih pekara kažu da uprkos tome što je pojeftinilo brašno, pecivo nije menjalo cenu, jer su svi drugi fiksni troškovi u pekarskoj proizvodnji, od energenata, aditiva, namaza, u međuvremenu, značajno narasli.

- Cene peciva su šarolike i zavise od kvaliteta, ponude, tražnje i samog regiona - kažu u Uniji pekara. - Pojedini pekari se rukovode prema stanju na tržištu, što znači da koriguju cenovnike samo za peciva koja imaju prođu. A do većeg poskupljenja došlo je u frekventnijim pekarama, u centralnim gradskim zonama, koje imaju izuzetno dobar promet.

Samo za kupovinu dve kifle i čašu jogurta u unutrašnjosti treba minimum pedesetak dinara, a ovde od 60 pa naviše. Za kroasane i mlečni napitak, recimo, izdvaja se duplo više, bar 150 dinara. Istu sumu novca treba izdvojiti ako se pazari sendvič, komad pice ili burek. Za doručak, na mesečnom nivou, treba platiti minimalno oko 1.200 do 3.640 dinara po osobi. Toliko iznosi najskromniji doručak, pa do 13.200 dinara, koliko košta jutarnji obrok sa burekom ili punjenom kiflom. Ili trećina republičkog proseka u zaradama.

NAVIKE

PEKARE na gotovo svakom koraku ukazuju da pecivo na našem tržištu donosi dobru zaradu. U manjim gradovima i seoskim sredinama, svega 20 odsto prometa u pekari čine peciva. Ali u gradovima i urbanijim sredinama ta srazmera je obrnuta.