Srpski brend - šljive nam prodaje Čile

- Tek ćemo jesti lošu suvu šljivu iz Čilea, a naša kvalitetna će završiti u kazanima za pečenje rakije ili će se izvoziti sirova i prerađivati u Bugarskoj - kaže Jovanović.

Njegovo predviđanje potvrđuje i Miroljub Vujanović iz Leskovac, jedan od najvećih voćara, koji će ove godine ubrasti 1,5 vagon šljiva u selu Kare kod Žitorađe.

- Na osnovu troškova realna cena šljive bi morala biti od 25 do 30 dinara. Ako bude manje od toga, po recepturi profesora Jovića, peći ću rakiju, jer je litar šljivovice 400 dinara. To mi se najviše isplati - navodi Vujanović, rekorder ovogodišnjeg roda sa 15 kilograma po stablu šljiva.

Dve najozbiljnije sušare na jugu Srbije nalaze se u Kuršumliji i lebanskom selu Cekavica. Goran Cvetković iz Cekavice dnevno može da preradi 30 tona šljiva, ali se ni njemu to ne isplati.

- Nije problem samo u sirovini, već su skupi energenti na koje otpada 40 posto troškova proizvodnje suve šljive. Još prošlog meseca tražio sam od Ministarstva poljoprivrede da nam pomogne kod nabavke mazuta koji je preskup i lošeg kvaliteta. Sa cenom od 60 dinara za litar mazuta ne možemo biti konkurentni u izvozu, jer Čile i Argentina sa isporukom do bilo koje Jadranske luke prodaju šljivu za 1,2 evra po kilogramu, kalkuliše Cvetković.

KO ZNA, TAJ I ZARAĐUJE

PROŠLE godine, Italijani su otkupljivali našu suvu šljivu za 1,2 evra po kilogramu, a onda od nje pravili kompote, koji se u italijanskim radnjama prodaju po 4 evra za konzervu od 200 grama.