Pad uplate doprinosa

O starosti ovih dana, sudeći po finansijskoj disciplini, najmanje razmišljaju poljoprivrednici. Oni su od početka godine za buduće penzije izdvojili čak 12 odsto manje novca nego prošle godine. S druge strane, da bi očekivali bilo kakvu pomoć države, moraju da registruju gazdinstva, uplaćuju poreze i doprinose.

- Poljoprivreda je u velikoj krizi i ljudi nemaju novca - odgovara Bogdan Šuljmanac, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije. - Da bi dobili državne subvencije pljoprivrednici moraju da izmiruju niz obaveza. To toliko košta i mnogima se na kraju ne isplati. Oni koji imaju svega po nekoliko hektara, pa i do deset hektara zemlje, na kraju daju više novca nego što dobiju subvencija. Ja plaćam sve i svakog dana mi stižu razni računi. Pored poreza i doprinosa, tu su i opštinske takse, kućarine i dodatni nameti. Mnogi poljoprivrednici su se i prezadužili, a ne mogu da zarade. Pa kilogram svinjetine je 140 dinara. To je ispod proizvodne cene.

Nivo uplaćenih doprinosa potvrđuje da „ruže ne cvetaju“ ni u samostalnim delatnostima. Iznos ukupnih uplata je za svega 1,1 odsto veći nego lane. Dvocifreno povećanje potrošačkih cena, 12,3 odsto u odnosu na lane, da je bilo mogućnosti, značilo bi i toliko povećanje zarada. Pošto su doprinosi svega 1,1 odsto veći, znači da su plate mirovale, ali i da su mnogi zakazali u izmirivanju obaveza.

- To su male firme kojima su porasli troškovi, smanjio se promet, pa su bile primorane da plate svedu na minimalac - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. - Pao je prosek plata, pa je realno pala i uplata doprinosa. A stope poreza i doprinosa kod njih su iste kao u profitabilnim delatnostima poput finasijskih usluga ili duvanske industrije. Verujem da će nivo uplaćenih doprinosa još padati. U samostalnim delatnostima čak 42 odsto otvorenih radnji propadne u prve dve godine postojanja. Poslednjih godina mi imamo i problem što je sve manje novih preduzeća.

SAMO PRIVID

IZNOS uplaćenih doprinosa je u prvih pet meseci za 5,4 odsto veći nego pre godinu dana. Sa uračunatom inflacijom, međutim, to znači realan pad prihoda od 6,9 odsto.

Doprinosi za PIO zaposlenih nominalno su viši za 10,9 odsto, dok doprinosi za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti nominalno rastu po stopama od 4,5 odsto, odnosno 6,9 odsto.