Dug „Srbijagasa“ preko tuđih leđa

Država je dala garanciju ovom preduzeću da bi podiglo novi kredit za pokrivanje tekuće likvidnosti i kratkoročnih kredita. Prema Bajatovićevim rečima, poslednjih godina cena gasa je 20 odsto niža od tržišne, a privreda, građani i toplane ne plaćaju račune zbog nelikvidnosti. Zato je „Srbijagas“ morao da uzme kredite, jer redovno mora da plaća „Gaspromu“ za isporuke.

- Sa kreditom od 210 miliona evra pokrićemo kratkoročne kredite i uzećemo zaduženja koja dospevaju za dve ili tri godine - kaže on.

- Samo zbir dugoročnih kredita „Srbijagasa“, sa novom pozajmicom, biće 430 miliona evra. Vođenje socijalne politike košta. Ta mera Vlade Srbije bila je opravdana, ali nije održiva. Zato bi svi nepriznati troškovi trebalo da postanu javni dug, jer subvencionisanjem potrošnje gasa pomogli smo građanima, bolnicama i toplanama. Računam da ćemo zagodinu, dve ili tri biti u mnogo boljim ekonomskim uslovima, pa taj kredit možda neće biti tako strašan za srpski budžet.

Međutim, ovo u nepravedan položaj stavlja više od polovine domaćinstava u Srbiji, koja se greju na struju, drva ili ugalj. Ali, i svih onih koji svoje račune za grejanje ili gas redovno izmiruju. Tako će tuđa zaduženja plaćati i oni koji od toga nisu imali bilo kakvu korist.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da bi pretvaranjem zaduženja „Srbijagasa“ u javni dug, država napravila veliki izuzetak.

- Ovakav predlog odstupa od prakse drugih javnih preduzeća, jer, primera radi, „Elektroprivreda Srbije“ ili „Srbijašume“ ne očekuju da njihove kredite država uknjiži kao javni dug - smatra Savić. - Niko u startu ne uzima kredit, a da očekuje da će biti vraćen iz državne kase. S druge strane, već deset godina privreda u Srbiji postaje tržišna, i potrošači će morati da se naviknu i na tržišne cene. Zato će građani morati da se priviknu i da javna preduzeća rade po ekonomskim cenama.