Šoškić: Gradnju ne spasava kredit

POVEZIVATI krizu u građevinskoj industriji sa odlukom Izvršnog odbora NBS potpuno je pogrešno. Problemi u građevinskoj industriji postoje godinama, a ova odluka tek stupa na snagu 30. juna - kaže, za ”Novosti”, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, a povodom bure koja se u javnosti podigla zbog činjenice da će se, uskoro, povećati učešće na sve kredite koji su indeksirani u evrima.

* U sredu ste se povodom pomenute odluke NBS, sreli sa predstavnicima Vlade i bankarima. Koji je rezultat novog sastanka?

- Mislim da je ključni problem nedovoljno razumevanje ove odluke i njenih, realno, vrlo ograničenih posledica. NBS, naravno, ostaje otvoren i konstruktivan sagovornik za predloge koji dolaze iz Vlade. Kao što znate, u nekoliko navrata smo korekcijama regulative iz nadležnosti NBS dali podršku nastojanjima da se obaveze građana i privrede na dobrovoljnoj osnovi reprogramiraju, ali na način da to ne ugrožava finansijsku stabilnost u zemlji.

* Jesu li vam se, povodom odluke o povećanom učešću za stambene kredite u evrima, javljali i ostali investitori, ili samo država, koja bi da zaštiti započeti program gradnje po pristupačnim cenama?

- Podaci poslednjih meseci jednostavno ukazuju da građani ne žele da kupuju stanove pod ovim uslovima i u ovom trenutku. Kada nema tražnje, problem se u ekonomiji rešava padom cena, a ne navođenjem potencijalnih kupaca da uzimaju kredite koji su rizični i za njih i za čitav sistem. Podsetimo se da je, prema anketi Svetske banke, po pitanju aktivnosti u vezi sa građevinskim dozvolama, Srbija na 176. mestu od ukupno 183 zemlje, i da je u ovom domenu naša zemlja zabeležila pad sa 174. mesta u 2010. godini. Isto tako, podsetimo se i da u Budimpešti, kao uglednoj prestonici zemlje punopravne članice EU, prema podacima sa specijalizovanih internet-stranica, kvadratni metar stana ima prosečnu cenu od 1.270 evra. Sve ovo ukazuje da resorna ministarstva i lokalne samouprave imaju pred sobom mogućnost da naprave bitna unapređenja u ovoj oblasti. Dobro uređen, jednostavan i inteligentan sistem, koji otklanja mesta pogodna za korupciju, po pravilu, privukao bi više privatnih preduzetnika i investitora koji bi mogli da ponude znatno veći broj stanova, po višem kvalitetu i nižim cenama. To bi bila prava pomoć građevinskoj industriji i istinski doprinos reformama u zemlji.

* Da li je Izvršni odbor NBS, pri donošenju odluke o povećanju depozita na kredite indeksirane u evrima, zapravo i iskoristio momenat u kome je izrazito malo interesovanje za kupovinu stanova?

- Činjenica je da u prva četiri meseca građani vrlo oprezno uzimaju stambene kredite, pa i one koje subvencioniše država. Čak i oni su oko dva puta manje traženi u odnosu na isti period 2010. godine. Izvršni odbor je, sredinom maja, jednoglasno doneo odluku o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema. kojom se ne dozvoljava odobravanje kredita u evrima ili sa valutnom klauzulom ukoliko oni nadilaze 80 odsto vrednosti založene nepokretnosti. Vrednost zaloga mora biti veća od odobrenog kredita ne samo u trenutku odobravanja kredita, već i u trenutku potencijalne naplate iz založene nepokretnosti. Jer, situacija može biti takva da zbog velike ponude založenih nekretnina, njihova realna tržišna vrednost u tom trenutku bude znatno niža od vrednosti odobrenog kredita. Tada nastaju ozbiljni gubici za banke, koji se mogu domino efektom preneti na čitav finansijski sistem sa ogromnim troškovima za poreske obveznike, kako u neposrednoj ceni pokrivanja tih gubitaka, tako i u padu ekonomske aktivnosti i zaposlenosti. Ovo posebno važi za kredite u evrima i sa valutnom klauzulom, gde promena deviznog kursa može bitno da poveća rate otplate, i to dobro znaju svi naši građani koji su se zaduživali u švajcarskim francima.

* Znači li to da je postojeći sistem odobravanja stambenih kredita, zapravo, rizičan?

- Izvršni odbor je doneo jednu odmerenu, blagu, preventivnu meru, koja nema bitan realni uticaj na finansiranje u sistemu, ali ne dozvoljava neodgovorna ponašanja ubuduće. Podsetimo se samo da je i aktuelna svetska finansijska i ekonomska kriza otpočela tako što su banke u Americi odobravale kredite koji su bili suviše veliki u odnosu na vrednost založenih nepokretnosti. A tamo, kao što znamo, nije bilo valutnih klauzula koje mogu samo dodatno da otežaju redovno plaćanje mesečnih rata. Ova mera NBS je vrlo standardna i liberalna u međunarodnim okvirima. Standardna je zato što je primenjuje veliki broj zemalja koje imaju potencijal za narušavanje stabilnosti finansijskog sistema i svest da to ne dozvole. Liberalna je zato što je NBS odredila vrlo visok prag. U Mađarskoj je, na primer, taj prag bio 45 odsto za stambene kredite u švajcarskim francima, a 60 odsto za stambene kredite u evrima, a slično je u drugim zemljama. Neke zemlje su potpuno ukinule mogućnost kreditiranja u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom, iako objektivno imaju manji problem sa indeksiranjem kredita u stranoj valuti u odnosu na Srbiju. Ova mera je, zapravo, signalna i preventivna, jer šalje poruku da je potrebno razvijati dinarske kredite bez valutne klauzule.

DODATNA OBJAŠNjENjA

* Iz Vlade najavljuju da će sa NBS uskoro potpisani memorandum o dinarizaciji. Da li je ta najava korektna, ako se ima u vidu spor oko povećanog učešća na stambene kredite u evrima?

- Ne mislim da tu ima bilo kakve suprotnosti, niti mislim da NBS ima bilo kakav spor sa Vladom. Memorandum o dinarizaciji je u interesu naše zemlje, i ko to ne razume, može da zatraži da mu to dodatno objasnimo. Moj utisak o čitavoj ovoj javnoj diskusiji je da jedno resorno ministarstvo nije razumelo suštinu jedne odluke NBS, niti je shvatilo njene realne posledice, i to nije neobično. Zato smo uvek i spremni na dijalog, da objasnimo svoje mere i saslušamo realne argumente.