Stanove nema ko da kupi

POVEĆANjE depozita koji građani moraju da uplate kako bi dobili kredit za stan, prema odluci Narodne banke Srbije, trebalo bi da važi od 1. jula. Ali, kako je „Novostima“ potvrđeno u nadležnim institucijama, ipak bi mogla da bude i modifikovana, odnosno da iz nje budu izuzeti stambeni zajmovi.

Već u ponedeljak bi, prema najavama ministra Olivera Dulića, trebalo da se održi sastanak predstavnika Vlade i NBS.

- Verujem da treba da se uvaže i argumenti privrednika koji rade u oblasti građevinske industrije - privredne grane koja je veoma pogođena ekonomskom krizom - kaže ministar Oliver Dulić. - Očekujem da ćemo uporediti podatke. Imamo neke procene na koji način bi te mere mogle da utiču na građevinsku industriju.

Stambeni krediti su, poslednjih godina, u značajnom padu, a i kupovina nekretnina za keš gotovo da je zamrla. Čini se da trenutno najviše stanova prodaje država, odnosno Građevinska direkcija Srbije.

KASARNE

Prema podacima Građevinske direkcije Srbije, u naselju koje niče na mestu kasarne „Stepa Stepanović“ na Voždovcu, već je prodato 700 stanova, a oko 600 je u postupku prodaje. Direkcija raspolaže sa 1.800 stanova, od ukupno 2.250, koliko se u ovoj fazi gradi, jer ostatak pripada Vojsci Srbije, zbog ustupljene lokacije. Prvi stanari u ovom naselju trebalo bi da se usele već sledećeg marta.

Međutim, komercijalna prodaja stanova u novosadskoj Sunčanoj strani ide dosta teško. Prvi od ukupno 170 stanova završenih krajem maja u četiri lamele na ovoj lokaciji, koja je nekada pripadala kasarni „Jugovićevo“, biće useljeni u narednih nedelju dana. Stanare će dobiti one nekretnine koje su kao kompenzacija ustupljene Vojsci Srbije. Ali, malo je interesovanje za kupovinu komercijalnh stanova u Sunčanoj strani, kojima kvadrat varira od 950 do 1.050 evra.

To je u pitanje dovelo i gradnju još osam lamela koje je Direkcija nameravala da podigne na istoj lokaciji. Za sve njih je, po rečima šefa nadzora u Direkciji Ivana Popovića, napravljena projektna dokumentacija, a za deo su udareni i temelji. U njima bi trebalo da se izgradi oko 340 stanova. Ipak, dva objekta, sa ukupno 82 stana, koje je Direkcija sazidala na ovoj lokaciji pre dve godine, prodati su i useljeni.

Poznavaoci tržišta nekretnina smatraju da je nevolja sa prodajom stanova u Sunčanoj strani nastala zbog potpunog zastoja u prometu nekretnina. Jer, cena kvadrata na ovoj lokaciji, koja je pre godinu-dve bila povoljna, sada je viša nego na Grbavici ili Limanu. U ovim prestižnijim delovima Novog Sada kvadrat sada košta od 800 do 1.000 evra.

SOCIJALNO

Izgradnja 150 stanova za socijalno stanovanje uz podršku države u Smederevu, koja je najavljena krajem prošle godine, još nije počela. Grad je obezbedio lokaciju u naselju Vinogradi - novi grad, a u Gradskoj stambenoj agenciji očekuju da stanovi budu završeni do kraja 2012. godine.

Konkurs za prodaju jeftinih stanova je otvoren do 9. juna, posle čega će se znati kakava je tražnja.

- Ponudili smo ranije završenih osam stanova solidarne izgradnje u objektu „Papazovac jug“ - kaže Zoran Zdravković, direktor Gradske stambene agencije. - Otplata je na 240 mesečnih rata uz učešće od 15 odsto i bez kamate. Za dvosoban stan od 50 kvadrata rata je u visini mesečne kirije. Stanovi su znatno jeftiniji u odnosu na ovdašnje tržište, jer kvadrat košta 550 evra.

Smederevski agenti kažu da su cene za godinu dana snižene od 20 do 30 odsto.

TRŽIŠTE

- TrŽiŠte je zamrlo - kaže Suzana Spasojević, vlasnica agencije „Imobile S“. - Najčešće se prodaju nekretnine od 15.000 do 25.000 evra. Skuplji stanovi su na čekanju mesecima. Kvadrat stare gradnje je od 650 do maksimalno 800 evra, a novogradnja od 750 do 900 evra.

Stanovi i poslovni prostor u Šapcu sve teže se prodaju uprkos velikom broju novosagrađenih kvadrata na atraktivnim lokacijama. Najveća zgrada niče pored autobuske stanice i trebalo bi da bude ukupne površine od 20.000 metara kvadratnih. Cena kvadrata kreće se od 800 do 900 evra, dok je metar u potkrovlju za 50 evra jeftiniji. Za retke keš kupce cena pada i do 600 evra. Investitori su, zbog nepostojanja potražnje, počeli i da napuštaju projekte. Jasno je da je prodaja zamrla i gotovo uopšte ne ide i pored subvencionisanih kredita i niskih cena.

Slična situacija je i u Valjevu, gde je promet nekretnina, a pogotovo stanova, opao za više od 30 odsto od početka krize. U tamošnjim agencijama ističu da je trenutno ponuda veća od potražnje, ali da se stanovi u Valjevu prodaju od 600 do 1.100 evra po kvadratu.

Novi stan u glavnoj Karađorđevoj ulici u Valjevu, površine 99 kvadrata, prodaje se za 60.000 evra, odnosno oko 610 evra po kvadratnom metru. Renoviran stan u blizini centra grada, površine oko 42 kvadrata, vlasnik nudi za 32.000 evra, odnosno za oko 760 evra po kvadratnom metru. Stan u strogom centru Valjeva od 72 kvadrata prodaje se po 870 evra po kvadrat, dok apartman od 35 kvadrata na istoj lokaciji vlasnik prodaje za 35.000 evra - 1.000 evra po kvadratu.

U Valjevu se najbolje prodaju jednosobni stanovi, garsonjere, ali i manje kuće u gradu. Najčešće ih kupuju vojna lica, zahvaljujući subvencionisanim stambenim kreditima - objašnjavaju u valjevskim agencijama. Za veće kuće i stanove trenutno nema kupaca. Primetno je veće interesovanje za manja seoska domaćinstva, potencijalni kupci su najčešće iz Beograda, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske.

I prodavci nekretnina u Nišu se žale da je tržište novoizgrađenih stanova gotovo stalo, i pored konstantne ponude investitora.

- Cena kvadrata u novogradnji u centru grada kreće se od 1.000 do 1.300 evra za luksuznije stanove - kaže Dejan Permeti, menadžer prodaje u agenciji „Kuća Petrović“. - Za kvadrat novih stanova na periferiji grada, u naseljima Pantelej i Durlan, potrebno je da se izdvoji oko 900 evra.

Cena kvadrata za stanove u izgradnji kreće se od 600 do 1.000 evra, u zavisnosti od lokacije. U Nišu se procenjuje da su ove cene kvadrata previsoke za prosečne građane, koji još sebi nisu obezbedili krov nad glavom.

Očekuje se da će tokom narednih meseci potražnja stanova u Nišu da poraste, pre svega zbog dolaska gastarbajetra u letnjoj sezoni, koji kupuju stanove, ali i onih koji za svoju decu, studente, obezbeđuju krov nad glavom.

SUBVENCIJE DRŽAVE

DRŽAVA je za subvencije u projektno finansiranje stanogradnje ove godine odvojila milijardu dinara, za trećinu manje nego lane. Ova pomoć je namenjena građevinskim preduzećima i investitorima koji su registrovani za stambenu izgradnju, a država će firmama koje dobiju kredit za stanogradnju subvencionisati do osam odsto kamate na godišnjem nivou.

Uredba o subvencionisanju projektnog finansiranja u oblasti stanogradnje u 2011, kažu u Vladi, nastavak je programa od prošle godine, a cilj je pokretanje aktivnosti u građevinskom sektoru kroz podršku povoljnim kreditima.

Prošle godine država je za ove subvencije odvojila 1,5 milijardi dinara, a najveći deo sredstava potrošen je za gradnju stanova na prostoru kasarne „Stepa Stepanović“ u Beogradu. Građevinar mogu da konkurišu za subvenciju samo ako prihvate da stanove prodaju po limitiranim cenama, koje su za gradove u Srbiji određene uredbom.

MALA TRAŽNjA KREDITA

SVE manja tražnja je i stambenih kredita. Banke nude pozajmice sa grejs periodom, ali građani se retko odlučuju za njih. Jer, računica pokazuje da pošteda za plaćanje kamate u prvih godinu dana, tokom otplate kredita na 30 godina, na kraju može da košta više od 10.000 evra. Ekonomisti navode da je za prva četiri meseca, u odnosu na isti period lane, odobreno oko 30 odsto manje stambenih kredita.

Iz državne kase prošle godine plaćeno je 2,8 milijardi dinara za subvencionisane stambene kredite. Ove godine je predviđeno da iz budžeta bude izdvojeno 1,6 milijardi dinara.