EPS očekuje partnere za TENT B3 i „Kolubaru B“

NEMAČKA kompanija RVE dostaviće ponudu za projekat termoelektrane „Nikola Tesla B3“ Elektroprivredi Srbije do kraja maja, a do ovog roka svoju ponudu za izgradnju elektrane „Kolubara B“ dostaviće i italijanska firma „Edison“. A do kraja sledećeg meseca ili početka juna, kineska Eksim banka trebalo bi da odobri kredit od 1,6 milijardi dolara za modernizaciju Kostolca.

Ovo od strateških partnera i kreditora očekuje EPS, čiji su predstavnici u utorak na okruglom stolu o energetici „Balkan magazina“ napomenuli da Srbija ima zalihe uglja koje će moći da pokreću termoelektrane najmanje još pola veka. Tako će ovog energenta biti dovoljno i za nove termoelektrane.

Prema rečima pomoćnika za rudarstvo u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Zlatko Dragosavljević, Srbija raspolaže sa šest milijardi tona uglja, pa će to u 21. veku ostati strateška mineralna sirovina.

- Imamo uglja ze ceo ovaj vek, ali trebaju nam nova ulaganja u nova i postojeća ležišta, realnije cene uglja i struje - kaže on. - Pripreme u Kolubari i Kostolcu za sledeću grejnu sezonu su obavljene, pa ne očekujemo probleme u snabdevanju potrošača ugljem. Strategija o upravljanju mineralnim sirovinama trebalo bi na jesen da bude u Skupštini Srbije, dok će Zakon o rudarstvu biti na leto na javnoj raspravi.

Kako kaže Nebojša Ćeran, direktor rudarskog basena „Kolubara“, iz kojeg dolazi oko 75 odsto ukupne proizvodnje uglja u Srbiji, iskop rude na polju „Radljevo“ otpočeće samo ako budu otvorene termoelektrane TENT B3 i „Kolubara B“.

- Prosečna starost opreme nam je 35 godina - kaže Ćeran. - Do 2016. godine, planiramo da uložimo 1,1 milijardu evra za nove kopove „C“, „E“, i „Južno polje“, kako bi se održala proizvodnja. A ovo proleće je poslednji rok da počne iseljavanje groblja u Vreocima zbog širenja kopova. Jer, treba nekoliko godina za ovaj posao, a od šest do 12 meseci traje iskopavanje jalovine tek ispod koje je ugalj. Ne možemo bez Vreoca, a to je nužno zbog prakse i širenja drugih kopova u Srbiji.

Ćeran navodi i da ako preseljenje groblja ne počne u maju, investicioni program u kop „Tamnava zapad“ mogao bi da umanji posledice.