Poslali tri milijarde evra

 ZA srpske gastarbajtere nema krize, sudeći prema devizama koje su lane poslali u otadžbinu. Iako su ekonomski analitičari, posle prva dva "mršava" meseca u 2009. prognozirali da će cela godina biti značajno slabija sa doznakama, ispostavilo se da je bila najberićetnija. Prema podacima Narodne banke Srbije, zaključno sa prošlim novembrom, u Srbiju je iz dijaspore poslato više od tri milijarde evra. Preciznije 3,02 milijarde evra, što je najviše u proteklih šest godina.
Reč je o orijentacionoj sumi, jer se tačan iznos unetih doznaka ne može precizno odrediti. Naime, naši ljudi koji rade u inostranstvu evre uglavnom donose sami, ili šalju preko rođaka, prijatelja, a vrlo često i po vozačima autobusa. Izbegavaju banke zbog visokih provizija.
Prema proceni Svetske banke, u Srbiju godišnje od gastarbajtera uđe čak oko pet milijardi dolara, što je iznos vredan polovini našeg izvoza. Svaki stanovnik naše zemlje dobije u proseku po 692 dolara iz dijaspore, a svakoga dana naši ljudi iz rasejanja šalju kući 13,9 miliona dolara.
- Najviše doznaka dolazi iz Nemačke, oko 40 odsto, zatim iz Švajcarske, Austrije, Švedske, SAD - kaže Goran Nikolić, ekonomista. - Naši ljudi iz inostranstva uglavnom štede u Srbiji, jer su kamate koje ovde dobijaju mnogo veće nego u zemljama u kojima rade. Tako su lane, procenjuje se, na štednju stavili oko 800 miliona evra. Zatim, naši ljudi u Srbiji ulažu u kuće, stanove, zemljište, jedino u biznis vrlo malo.
Prema rečima Nikolića, podaci da je za osam meseci priliv bio veći za čak 65 odsto nego u istom periodu 2008. godine dovoljan su pokazatelj da je u Srbiju ušlo značajno više deviza od doznaka. Doduše, registrovani deo priliva bio je manji za 12 odsto, a zato je neregistrovani više nego udvostručen, odnosno povećan je za 114 odsto, ili za 741 milion evra.

TRANZICIJA I DOZNAKE
U prvih pet godina tranzicije zabeležen je snažan rast doznaka iz inostranstva. Priliv deviza od naših gastarbajtera je utrostručen, odnosno povećan je sa 405 miliona dolara u 2001. godini na 1,18 milijardi dolara u 2005. godini. U 2006. godini doznake su narasle na 2,3 milijarde dolara.

PROVIZIJA BANAKA
NAŠI zaposleni u inostranstvu izbegavaju da šalju novac preko banaka zbog provizije. Jer, banke prilikom pristizanja doznaka naplaćuju proviziju koja se kreće od 0,15 odsto ili minimum 300 dinara, do 0,4 odsto ili maksimum 40.000 dinara. Pojedine banke za iznose do 100 evra ne uzimaju nikakvu naknadu. Za priliv od 150.000 evra provizija je najčešće od 0,25 odsto, a što su veći iznosi to je ova naknada manja. Komercijalna banka je jedna od retkih banaka koja naplaćuje proviziju od samo pet do 10 evra, zavisno od sume koja se šalje. Za prosečan priliv od 250 evra, naknada je pet evra.