Akcije u kamenu

OD nekadašnjih tridesetak, na Kolubari radi jedino Jolića vodenica u Lajkovcu, podignuta pre više od dva veka. Još u tursko doba, organizovana po principu poredovnika - suvlasnika, bila je praktično preteča današnjih akcionarskih društava. Od tada, sve do sada, tačno se zna koliko ujma (današnjih dividendi) od brašna, svakom poredovniku pripada.
Jolića vodenica tri puta je premeštana, jer je ostajala na suvom, zbog toga što je Kolubara menjala tok. Na sadašnjem mestu nalazi se 111 godina. Zvala se, prvo, Čančarevića vodenica, ali je, kad je premeštena na sadašnju lokaciju, vlasnik zemlje zahtevao da mu pripadne jedan vodenički kamen i da se nazove Jolića vodenica.
- Poredovnički odnosi, tada utvrđeni, prenose se s kolena na koleno, evo, više od dva stoleća. To je početak akcionarstva u Srbiji, jer su poredovnici zapravo akcionari - kaže Radisav Čančarević, upravnik Jolića vodenice. - Poredovnici, a sada ih ima 28, tačno znaju svoje obaveze, ali i koliko im, zavisno od vlasništva, “akcija” u vodeničkom kamenu, pripada ujma od samlevenog brašna. Kad je preseljena na sadašnju lokaciju, vodenica je imala samo sedam poredovnika. Bivalo ih je svojevremeno i 42, ali su mnogi, naročito oni stariji, svoj udeo u kamenu prodavali.
Čančarević, čiji je deda Velisav bio prvi poredovnik, upravnik je Jolića vodenice od 1971. godine. Objašnjava da se svake godine, ali i češće, zavisno od potrebe, održavaju skupštine poredovnika, na kojima se suvlasnici dogovaraju o onome šta treba na vodenici da se popravi, koliko novca da se uloži... Pre skoro dve decenije bili su prinuđeni da tuže državu zbog toga što je projekat regulacije Kolubare kroz Lajkovac predvideo rušenje vodenice. Pobedili su na sudu, i vodenica i danas melje žito.
- Jolića vodenica ima sedam kamenova. Svaki kamen podeljen je na četiri litre. Opet, litra ima 100 drama. Poredovnik koji ima litru, ima pravo da svakog meseca sedam dana i noći uzima ujam od samlevenog brašna ili jarme na tom kamenu - kaže Čančarević. - U vodenici svaki mesec je februar, traje 28 dana. Tako, onaj čiji red za ujam padne uoči nove godine dobije u brašnu, praktično, 13 platu u firmi. Samleveno brašno smešta se u kupac, koji zahvata 20 kilograma. Za ujam se uzima jedna porcija, oko osam odsto količine brašna iz svakog kupca.
Kad je voda dobra, veli Radisav, dnevno u vodenici može da se samelje do dve tone jarme, odnosno tona brašna. U Jolića vodenici brašno melje svih 18 sela u lajkovačkoj opštini, ali neretko navrate i iz daleka.
- Čim se pomenu vodenice, odmah se pomisli na vampire, na čuvenog Savu Savanovića koji vodeničarima, u gluvo doba noći, sisa krv. A vodenice su, zapravo, ozbiljno organizovane, one su privatno vlasništvo koje čak ni komunistički režim nije mogao da uništi i prevede u zadrugarstvo ili samoupravljanje - kaže Čančarević. - Nije, svakako, ni u odnosima poredovnika uvek sve potaman. Bivalo je, doduše retko, da smo pojedine poredovnike, zbog neizmirenja obaveza u novcu ili naturi, tužili sudu. Svaka odluka na skupštini poredovnika strogo se poštuje. Zato su vodenice kroz razna vremena i režime opstale do današnjih dana.

DELOVI

VODENIČKI kamen ima čak 42 dela, između ostalog, lakomice, mrtvicu, bronzu, klinove, rudu, vreteno, ustanac, preslicu, papricu, gornji i donji kamen, koš, ključanicu, zvono, mučnjak, poluge, pop, ustavu, kobilu, vodeničko kolo, zumbu, sučivicu, porciju, kupac, čaklju - nabraja Radisav Čančarević. - Par kamenova, gornji i donji, ukupno su teški oko 600 kilograma, koštaju do 1.000 evra, mogu da traju i dve decenije. Za vodenicu se koristi specijalni kamen kojeg ima u okolini Trstenika. Takozvani, kamen dobrinjac najbolji je, primera radi, za mlevenje projinog brašna.


BILO 36 VODENIČARAOD 1936. godine, do danas, bilo je 36 vodeničara. Najduže, 13 godina, vodeničar je bio Veličko Paunović iz Rubribreze. Od septembra prošle godine vodeničar je Aca Belonić (56) iz Zemuna. Na pitanje, otkud Zemunac na Kolubari, u vodenici, Aca kroz smeh odgovara da ga je, s obzirom na to da je bio brodar - voda donela.