Šta voze poznati: Džej Ramadanovski

POPULARNI pevač Džej Ramadanovski u, kako voli da istakne, „domaćoj, dorćolskoj atmosferi“ otkrio je čitaocima „Auto novosti“ da automobil vozi polako i sigurno i da za sve ove godine putovanja po nastupima nije imao ozbiljnijih nezgoda. Džej apostrofira da je ljubitelj „nemaca“ i da je uvek birao „praktični“ i sigurni „audi“.

* Iz kog puta ste položili vožnju?

- Iz drugog. Ja sam i pre nego što sam dobio dozvolu vozio po kraju, a kada sam prvi put izašao na polaganje, nisam ni stigao da izađem na ulicu, već sam odmah pao na poligonu.

* Koji je bio vaš prvi automobil?

- Prvi auto sam kupio od Harisa Džinovića, kad sam došao iz Australije. To je bio „golf 1“. Posle toga, odmah sam uzeo novijeg „golfa“ i, sećam se, tada sam sa suprugom Nadom imao udes. Neki klinci su ukrali neki automobil, prošli na crveno i udarili me. Onda sam zamenio „golfa“ i od tada vozim „audi“.

* Da li postoji još neki automobil koji biste želeli da kupite?

- Ja ne potcenjujem nijedan auto, volim „mercedes“, BMV, džipove, ali nekako, ja sam navikao na „audi“, i trenutno vozim „A4“. Nama muzičarima, koji mnogo putujemo, zapravo odgovara auto sa prednjom vučom. A ako voziš „mečku“ i padne sneg, gume su niskoprofilne, staneš nasred puta i „pozdraviš se“. Ovako, sa prednjom vučom, kao kada idem recimo na Romaniju kada napada sneg, opušteno mogu da vozimi bez lanaca i nikada nisam imao neprilika.

* Da li ste vi taj koji na putovanjima vozi, ili volite da uživate dok je neko drugi za volanom?

- Ranije sam mnogo više vozio ja, ali sada sve češće putujem u društvu, pa se ili menjamo, ili povedemo nekoga da vozi.

* Kakvu vožnju volite?

- Ne vozim brzo. Na auto-putu vozim 130-140 km/sat, a ako žurim, najbrže što idem je 150. Sedeo sam u autu sa drugarom koji je vozio 220, ali za mene je to totalno nepotrebno.

* Koliko ste imali nezgoda na putu?

- Jednom baš kada sam bio na Romaniji, Bio sam kod vulkanizera i on i nije dobro zategao šrafove. Na putu čujem da nešto lupa, zapitam se šta je, i posle nekih 150 do 200 metara vidim da su tri šrafa ispala i da je točak već počeo da „šeta“. Sreća, pa uvek vozim polako, ne iskušavam sreću na drumu. Drugi put išao sam za Tuzlu, a kako su tamo velike krivine, trebalo je da skrenem. Međutim, auto je otišao pravo, ali opet srećom, nije nailazio niko iz suprotnog smera, tako da sam samo malo udario auto, ali ništa strašno.

* Šta obično slušate dok vozite?

- Uglavnom je to radio, neki CD, ili šta god, neko na točku pusti... Nisam izbirljiv. Na primer, u kolima imam disk Tome Zdravkovića, njegovih starih pesama, e to svi mogu da slušaju i da uživaju.