Šta voze poznati: Dragoljub Ljubičić Mićko

ČOVEK koji je slavu stekao kao član „Indeksovog radio-pozorišta“, kritikujući vlast i društvo, prema sopstvenim rečima nije bio shvaćen ozbiljno, jer niti su ga tukli, niti hapsili. Svojim jedinstvenim humorističkim prilazom različitim temama, osvojio je srca mnogih, što ponovo dokazuje svojom novom predstavom, „One stvari“. Za „Auto“, Dragoljub Ljubičić Mićko otkriva kakav je vozač, ali i planove kako da i to spoji sa svojim humorom.

* Kada ste položili vožnju i šta ste prvo vozili?

- Položio sam 1982. sa dvadeset godina, čim sam izašao iz vojske. Tada sam vozio tatinog „renoa 4“, a nešto kasnije i njegovog „volvoa“. Ali on me je mnogo pre toga naučio da vozim, zlu ne trebalo. Tada smo još imali „fiću“, a ja 11 godina.

* Šta nam možete reći o automobilima koje ste imali do sada?

- Svaki moj auto je bio kupljen nov, a ja sam mu bio prvi vlasnik. Otac me je naučio da je najbolji auto - nov auto. To i danas mislim. Inače, menjao sam kola postepeno, onako kako i treba. Svaki sledeći je bio sve bolji, bar u nečemu. Moj prvi auto je bio „jugo 45“. Vozio sam ga tri godine i prodao da bih kupio „tojotu korolu“. Nju sam vozio 10 godina, tokom rata i sankcija. Onda sam tri godine imao „daevu lanos“, pa sledeće četiri godine „hondu akord“, pa još tri godine sledeći model „honde akord“. Svakim svojim autom sam bio zadovoljan i svaki je u odličnom stanju prodat nekom od mojih prijatelja ili poznanika.

* Šta sada vozite i kako ste zadovoljni autom?

- Sad vozim „bmv 525d eks-drajv“ i veoma sam zadovoljan. Ipak je to „premijum“ klasa automobila i svesni ste toga u svakom trenutku. A „eks-drajv“ je pogon na sva četiri točka, pa nema zaglavljivanja u snegu. Ma, auto i po. A otprilike toliko je i dugačak. (smeh) Srećom, imam garažu.

* Kako vidite sebe kao vozača?

- Ja spadam u one vozače koji prijaju onima koje voze, jer ih ne cimam i ne ludujem okolo. Ipak, umem da vozim i žustrije ako zatreba, ali nisam sklon da dovodim druge u opasnost. Kao i za sve drugo i za vožnju je presudan talenat, to je nešto što imate ili nemate. I ako ga nemate vi možete da vozite, ali napredujete samo do jedne granice. Preko toga odlučuje „osećaj“ za vožnju. A to osećaju i oni koje vozite.

* Šta mislite o Srbima kao vozačima i kako ocenjujete stanje u saobraćaju? Da li vas nešto posebno iritira?

- Ovdašnji saobraćaj? Horor film sa žrtvama na sve strane! Toliko me iritira saobraćaj u Srbiji da već šest meseci s Markom Somborcem pravim strip o tome, koji će biti pretočen i u knjigu. Trenutno taj strip izlazi na svake dve nedelje u jednom auto magazinu pod nazivom „Srbobraćaj“. Shvatili ste sve iz naslova. Mislim da je saobraćaj ogledalo (ne)uređenosti sistema u svakoj, a naročito u ovoj zemlji. Ostatak ćete pročitati u knjizi, koja bi trebalo da se pojavi u drugoj polovini sledeće godine, odnosno do sledećeg Sajma knjiga.

* Imate li neku anegdotu iz vozačkog života?

- Imam ih mnogo. I lepih i ružnih. Dvaput sam se prevrtao u kolima, doduše nijednom nisam vozio ja. Ima divnih, duhovitih priča sa saobraćajcima, carinicima na graničnim prelazima, ali o tome neki drugi put, nemate vi ovde dovoljno prostora, to je za posebnu knjigu.

MUZIKA ZA OPUŠTANJE

* Šta slušate dok vozite?