Lekar naturopata Viktor Hruščov, autor knjige o podmlađivanju odgovarajućom ishranom, smatra da je jedan od većih problema današnjice - hleb. Svi znamo da hleb nije isti "kao nekada" i da je pšenica u međuvremenu "probrana" tako da je u zrnima sve više glutena. Ali - nije to jedini problem. Evo šta kaže Hruščov:

"Isključio sam iz svoje ishrane (i ishrane svojih pacijenata) savremeni hleb. Stvar je u tome da, ako jedemo hleb sa kvascem, kvasac dospeva u našu krv, počinje da se razmnožava, konzumira naše vitamine, mikroelemente, belančevine. Istovremeno, on luči produkte svog življenja: toksine. Odnosno, kvasac parazitira u našem organizmu. I zato moderni hleb smatram jednim od najgorih izuma čovečanstva".


On navodi da kvasac prilikom pečenja ulazi u "kapsule" od glutena, a u crevima se oslobađa, oštećuje sluzokožu i narušava normalnu mikrofoloru creva. "Štaviše, on ne parazitira samo u crevima, već živi i u krvnoj plazmi, i slobodno se razmnožava. Ovo se može završiti različitim vidovima intoksikacije, gljivičnim oboljenjima, narušavanjem imuniteta, što može voditi mnogim hroničnim bolestima i tumornim procesima. Čak i ako prestanemo da jedemo moderan hleb sa kvasecem - tek nakon pet godina neće više biti ćelija kvasca u u krvnoj plazmi".


Zašto je (današnji) kvasac toliko poguban? "Do četrdesetih godina 20. veka korišćeni su kvasci sasvim drugog tipa. Oni nisu bili antagonisti ljudske simbiotičke mikroflore, odnosno, nisu ubijali korisne bakterije koje žive u debelom crevu, ali testo se dizalo 24 sata, što nije odgovaralo pekarima. Da bi intenzivirali proizvodni proces, počeli su da koriste kvasce sasvim druge vrste, koji se zvanično smatraju (to je otvorena informacija) "uslovno patogenim mikroorganizmima", tj. takvim koji izazivaju bolesti pri određenim uslovima. U pitanju su takozvani termofilni kvasci, sa kojima testo naraste za samo sat vremena".


Hrušlov nastavlja objašnjenje: "Termofilni kvasci, koji se danas koriste u pekarstvu, jesu antagonisti simbiotičke mikroflore čoveka. To znači da njihovo delovanje u debelom crevu ubija mikrobe koji inače proizvode vitamine, esencijalne aminokiseline, korisne biološki aktivne supstance, i potrebni su u ljudskom telu za normalno funkcionisanje, tj. za zdravlje. Postoji oko 500 vrsta kvasnih gljivica, a među najopasnije za čoveka spada njih 30. Poslednjih godina od gljivičnih infekcija boluju skoro svi, pri čemu se one ne leče apotekarskim lekovima. Po različitim procenama, rasprostranjenost mikoza obuhvata 80 posto odraslog stanovništva i 95 posto dece. U poslednjih nekoliko godina došlo je do trenda povećanja učestalosti gljivičnih infekcija ne samo kod odraslih, već i i kod dece, a posebno onih složenih, sistemskih gljivičnih infekcija."


Tako kaže dr Hruščov. Šta nam je činiti? Rešenje je jednostavno: pripremite svoj domaći kvasac. Recepata ima mnogo, a mi smo izabrali onaj koji preporučuje grupa ruskih autora.

Ražano brašno prelijemo toplom vodom (oko 40 stepeni Celzijusa) do konzistencije jogurta i ostavimo na toplom mestu, najbolje u polulitarskoj tegli. Posle 24 sata, dodajte brašno i vodu i ostavite na toplom mestu. Trećeg dana pojaviće se mehurići, što znači da je "kvasac" spreman. Ukoliko ne želite istog trenutka da zamesite hleb, možete pokriti teglu gazom i ostaviti je u frižideru. Jednom nedeljno skidajte gornji sloj i "nahranite" kvasac brašnom i vodom. Trećina tegle dovoljna je za dve vekne hleba.


Kako zamesiti hleb? Kvasac se stavi u dublju posudu, dodaje se brašno (integralno, ražano, ili neko drugo) i topla voda, dobro se promeša i ostavi na toplom mestu da se digne. Može se ubaciti svašta - so, biljna ulja, začini itd. Posle nekoliko sati mesiti testo sve dok ne prestane da se lepi za ruke i ostaviti na toplom još 2-4 sata. Pre stavljanja u rernu, odozgo posuti malo vode ili ulja, da bi kora bila mekša. Peći 35-40 minuta u rerni, na 250 stepeni.


Kažu da je ovaj hleb dobar za jelo i posle nekoliko dana. I, što je najvažnije - zdrav je.