MNOGO sedenja i malo fizičke aktivnosti, loša ishrana i životne navike, nagomilan stres i nepravilno raspoređene obaveze - sve su to razlozi zašto svakog drugog čoveka u Srbiji bole leđa.

Naturolog Georgij Nazarov kaže da je najčešće rasprostranjena zabluda među ljudima da bol u leđima prouzrukuju pršljenovi “koji su iskočili”, odnosno diskus hernija. Brojna istraživanja u Rusiji pokazala su da bol u leđima ne dolazi od pršljenova, već od atrofije mišića, ligamenata ili tetiva. Druga zabluda je da ljudima može da iscuri likvor iz kičme i da to donosi bol.

- Bol ne stvara pomeranje pršljenova, već to što se diskus ne hrani, jer svi mišići u njegovoj blizini svojim radom donose krv - kaže Nazarov. - Ukoliko su mišići blokirani zbog napetosti, nezadovoljstva, nagomilanih obaveza i malo kretanja, diskus se malo hrani, nije elastičan i lako dolazi do oštećenja. Ukleštene pršljenove ne vredi “vraćati” na mesto, već treba promeniti način života, doneti odluku da li će se živeti sa bolom ili ne. Mišiće oko diskusa možemo tako da ojačamo da oni preuzmu njegovu ulogu.


Mišići

Malo angažovanje mišića je najveći problem današnjih ljudi, pa je teško pronaći odraslu osobu koja ne oseća bol u predelu leđa ili zglobova. Zbog toga je najvažnije pokrenuti i ojačati propalo tkivo.

- Mnogi će reći da mnogo šetaju, ali time se ne angažuju svi mišići i to nije dovoljna aktivnost - ističe Nazarov. - Treba na najbolji način angažovati sve mišiće. Svaki čovek to treba da radi na svoj način, jer oni koji imaju problema sa kolenom samo će pogoršati stanje ako mnogo pešače ili voze bicikl.


Težina

Ishrana može mnogo da pomogne u izgradnji mišića. Najviše će pomoći tako što telo neće nositi višak kilograma, već kvalitetne i elastične mišiće. Naročito je opasno što ljudi mnogo sede tokom dana, a u predelu zadnje lože se nalazi najveći broj krvnih sudova koji se sedeći pritiskaju, pa se onemogućava dovoljno hranjenje kičme i zglobova.

Stres

VEŽBE ZA ONE KOJI MNOGO SEDE
Ljudi mnogo sede tokom dana, a najugroženiji su oni koji radni dan provedu na stolici. Nazarov preporučuje laku vežbu: na svakih sat vremena treba ustati i 60 puta se podići lagano na prste.

Na stanje zglobova naročito utiče nervna napetost. U kakvom je stanju telo, Nazarov preporučuje svima da provere pritiskom palca i kažiprsta na mišić trapezus koji se nalazi na leđima, između vrata i ramena. Ukoliko je stegnut kada se razvuče prema ramenu - znači da čovek “tovari” više težine nego što može da nosi.

- Ovaj mišić kada je stegnut stvara glavobolje, šlog i, u krajnjem slučaju, infarkt. Ovaj mišić prekida dotok krvi kao baštensko crevo kada se na njega zgazi nogom. Zato je važno opustiti mišiće - naglašava Nazarov.


Masaža

Nazarov kaže da masaža može da pomogne da se čovek opusti, ali bol neće ukloniti.

- Masaže su prijatne, donose olakšanje, ali ne rešavaju problem - napominje Nazarov.

- Problem rešava samo promena navika.


Obuća

Visoke štikle, baletanke ili japanke - svi koji imaju problema sa leđima i zglobovima znaju da mišićima najviše prija blago podignuta peta. Nazarov veruje da obuća mora da bude udobna, đon tvrd i da se hoda prsti-peta. Na nogama, takođe, ne treba nositi tesne helanke ili drugu garderobu koja sprečava cirkulaciju krvi.

- Najvažnija preporuka je da se ne zagreva obolelo mesto, već da se hladi - kaže Nazrov. - Toplota u trenutku ukloni bol, ali hladni oblozi poboljšavaju cirkulaciju u predelu koji je “gladan” krvi.


Mumio

Upotrebom mumija postiže se veliki uspeh kod zglobova, jer podstiče regeneraciju tkiva, a postoji spoljna (balzam, mast...) i unutrašnja upotreba. Pije se u zavisnosti od bolesti i stanja čoveka. Mumio ljudi bez zdravstvenih problema piju na prazan stomak dva puta dnevno od jednog do tri meseca. Oni sa čirom na želucu ga rastvaraju u vodi, ljudi sa obolelim desnima ga sisaju, pa je neophodno da se utvrdi pravilna doza.


Ishrana

Nazarov kaže da se holesterol obično povezuje sa srcem i krvnim sudovima, što nije u potpunosti tačno.

- Holesterol ima veliki uticaj na stanje zglobova, dijabetes, ali i rak - kaže Nazarov.

- Veoma je važno kako se hranimo, jer 90 odsto bolesto zavisi od toga šta unosimo u usta. Nije važno samo to šta jedemo, već i koliko, u koje vreme, u kom razmaku, da li jedemo sami ili u društvu ili ispred televizora. Najopasnije je jesti noću, a oni koji to rade moraju da uklone psihičko i fizičko opterećenje i da koriguju svoje navike. Najvažniji je kvalitetan doručak, koji će uveče potpuno ukloniti želju za večerom.