Mladim izdancima koprive protiv malokrvnosti

Kopriva se koristi za lečenje malokrvnosti, odnosno anemije, jer je bogata korisnim sastojcima za poboljšanje krvne slike. Delotvorna je i protiv šećerne bolesti, peska u bubrezima i u bešici, dijareje, edema, reumatskih oboljenja, suženja krvnih sudova, ekcema, glavobolje, oboljenja jetre, žuči, slezine, želudačnih grčeva i čireva. Sadrži belančevine, ugljene hidrate, masti, a od minerala kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karotin, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin i bogatiji je izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka.

Kod sakupljanja koprive beru se vršni listovi mladih stabljika i odmah stavljaju da se suše u senci, na što jačoj promaji i uz često prevrtanje. Listovi su dobro osušeni ako su sačuvali svežu i zdravu, prirodnu zelenu boju, a mrve se kad ih protrljamo prstima. Za duže čuvanje, valja ih zapakovati i dobro sabiti u dvoslojne papirne kese.

Čaj od koprive

Puna supena kašika, dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije se sa 250 mililitara ključale vode i ostavi da odstoji minut. Pije se mlak u malim gutljajima.

Čaj se priprema od cele biljke. U dva litra vode sipaju se tri supene kašike usitnjene koprive i to treba da odstoji od 10 do 12 sati. Posle toga, smesa se poklopljena kuva pola sata. Kada se ohladi procedi se i pije, tri puta dnevno pre jela po jedna šolja.

Čorba od koprive

Oprati i sitno iseckati pola kilograma sveže koprive, ubaciti u lonac vode koja vri i skuvati. Zatim ocediti i naseći kao spanać. Napraviti laganu zapršku od dve kašike ulja, kašike brašna i češnja belog luka, dodati isečenu koprivu, malo sve prodinstati, pa doliti najpre hladnu, a potom toplu vodu.

Ostaviti da kuva izvesno vreme, a potom dodati dve kašike zobenih pahuljica. Promešati, pustiti da provri i skloniti sa vatre. Po želji posoliti i pobiberiti, a onda dodati kiselu pavlaku ili doliti mleko. Tako spremljena čorba treba da odstoji desetak minuta. Pre posluživanja posuti je seckanom mirođijom.