Kada stigne vreme za sadnju cveća, Rusi koriste priliku da spoje prijatno i korisno: u svojim vrtovima seju biljke koje nisu samo lepe, nego i lekovite. Takozvane apotekarske bašte postoje u Rusiji već vekovima. Sopstvenu „farmaceutsku“ proizvodnju imali su i carevi i sirotinja. Ova stara tradicija je ostala sačuvana i do danas.


Strateško bilje

Prve apotekarske bašte pojavile su se još u drevnom Egiptu. U njima se gajilo retko bilje za lečenje isključivo carskih osoba. Primer faraona sledili su i drugi drevni vladari, ali njih su najviše zanimale otrovne biljke i antidoti.

U hrišćansko doba, u Zapadnoj Evropi, kao i u Rusiji, proučavanjem lekovitih trava ozbiljno su se bavili monasi. Oni su sadili u manastirskim vrtovima čudotvorne biljke, koje su donosili iz hodočasničkih putovanja.

Apotekarske bašte nisu bile samo od naučnog nego i od strateškog interesa: u ratno vreme manastiri su se često pretvarali u vojna utvrđenja, i tokom opsade zaštitnici tvrđave nisu imali drugih lekova osim vrtnog bilja.

Monasi, koji su obično pravili leje u obliku krsta i pravilnih geometrijskih figura, postali su osnivači pejzažnog projektovanja. Mnogi evropski dvorski i javni parkovi su kasnije bili oblikovani po istom principu.


Viseće lubenice

Najraskošnije bašte sa lekovitim travama u Rusiji su bile napravljene po naređenju careva, koji su mnogo brinuli o svom zdravlju. Egzotične i retke biljke su rasle ne samo na zemlji, nego i u visećim vrtovima Kremlja. Ovaj običaj su preuzeli i moskovski bojari, koji su gajili na svojim krovovima žalfiju, rutu, nanu, pa čak i lubenice.

Petar Veliki, koji je sproveo u Rusiji mnoge reforme, insistirao je da apotekarske bašte budu napravljene u svim gradovima imperije. On je lično zasadio u najvećem moskovskom vrtu tri drveta, među njima je bio i ariš, koji je preživeo sve do danas, iako ga je početkom 20. veka pogodila munja.


Cvetno veličanstvo

Carev ariš je već napunio 300 godina, kao i glavna moskovska apotekarska bašta, koju je osnovao Petar. Njena istorija je dramatična: baštu je skoro potpuno uništila vojska Napoleona 1812. godine, a vek kasnije obnovljeni vrt se opet našao na ivici preživljavanja u haosu revolucije i građanskog rata.

Nekim čudom biljke su ipak sačuvane, a glavna apotekarska bašta se preporodila i postala je jedna od najatraktivnijih moskovskih znamenitosti. Danas na njenom prostoru raste više od 5.000 vrsta biljaka. Pored trava i drveća, jedan od najzanimljivijih „eksponata“ vrta je Glavni cvetni mačak, kome se obraćaju „Vaše cvetno veličanstvo“. Njegovo „veličanstvo” potiče od mačaka koje su čuvale apotekarsku baštu od glodara još u doba Petra Velikog.


Apoteka u močvari

Glavnu apotekarsku baštu obilazi 300.000 posetilaca godišnje. Njena „Instagram” stranica hortus_ru je zvanično najpopularnija među profilima botaničkih bašti u svetu.

Mnogi ljudi žele da imaju malu kopiju ovog čudesnog vrta u svom dvorištu. Stručnjaci kažu: napraviti patio baštu sa lekovitim biljem nije teško. Bitno je da odaberete trave koje se međusobno slažu i da zasadite visoke biljke (kao što su pelin ili oman) u centru leje, a niske po krajevima.

Čak i kad umesto plodnog zemljišta imate kamenjar ili močvaru, ipak ga možete iskoristiti za apotekarsku baštu. U vlažnim nizinskim područjima i pored vode brzo rastu iđirot, rogoz, gorki trolist i vodena bokvica, dok se u kamenjaru dobro osećaju srebrnasti petoprst, žednjak, majčina dušica i smilje.

Za svakog čoveka postoji sopstvena perfektna kombinacija isceljujućih biljaka. Da lečenje bude što efikasnije, travari savetuju da napravite „tematske“ leje sa biljem protiv različitih bolesti.

Leja sa biljkama za varenje

1. Artičoka pospešuje apetit i probavu.

2. Pelin pomaže kod grčeva u želucu,

ubija ćelije raka.

3. Komorač ublažava nadimanje, zaustavlja

štucanje, detoksikuje organizam.

4. Miloduh pomaže kod stomačnih tegoba

i proliva.

5. Hajdučka trava leči kolitis i gastritis.

6. Kantarion se koristi protiv upale

hemoroida i crevnih parazita.


Leja sa biljkama za smirenje

1. Ruzmarin poboljšava pamćenje,

ima umirujuće dejstvo.

2. Lavanda pomaže kod anksioznosti,

glavobolje i srčanih obolenja.

3. Ruta se koristi protiv nervoze,

histerije i nesanice.

4. Zmajeva glava ima opuštajuće dejstvo,

preporučuje se kod hroničnog umora i

određenih psihičkih poremećaja.

5. Matičnjak snižava pritisak, ima svojstvo prirodnog antidepressanta.


Leja sa biljkama protiv prehlade

1. Divizma leči katar bronhija i zapaljenje pluća.

2. Majčina dušica razvodnjava sluz u plućima, smiruje veliki kašalj.

3. Crni slez se primenjuje protiv bronhitisa, astme i upale grla.

4. Žalfija poseduje svojstva prirodnog

antibiotika.

5. Anis pomaže iskašljavanje sluzi, olakšava disanje.

6. Kamilica ima protivupalno dejstvo.


Leja sa biljkama za zarastanje rana

1. Monarda (indijanska kopriva) ima snažno

antiseptično dejstvo, koristi se protiv kožnih infekcija.

2. Ehinaceja deluje kao antibiotik, pomaže stvaranje vezivnog tkiva.

3. Neven se primenjuje protiv gnojnih infekcija, ubrzava zarastanje rana i posekotina.

4. Crni luk čisti rane, sprečava infekciju, smanjuje krvarenje.

5. Tušt se koristi kod uboda insekata, naročito osa ili pčela, i ujeda zmija.