Kumis eliksir drevnih nomada

TAJNU ovog napitka drevni nomadi su čuvali kao zenicu oka - i to u bukvalnom smislu: za razglašavanje recepta skiti su krivcima vadili oči. Zahvaljujući ovom eliksiru zdravlja neumorna vojska Džingis Kana je osvojila pola sveta. Mnogi veliki ljudi, između kojih Čehov i Tolstoj, svakodnevno su konzumirali ovaj isceljujući napitak. I danas je kumis, odnosno fermentisano kobilje mleko, veoma cenjen u Rusiji i Srednjoj Aziji kao efikasno sredstvo protiv različitih bolesti.

Grof u jurti

Pre 150 godina u jednom selu blizu ruskog grada Samara pojavio se visoki bradati neznanac. On je iznajmio vuneni šator u mestu gde su živeli Baškirci - potomci drevnih nomada. Nepismeni seljaci nisu imali pojma da je ovaj došljak, koji je stanovao u običnoj jurti, jeo najprostiju hranu i družio se sa sirotinjom, bio grof Lav Tolstoj, poznati ruski pisac.

Tolstoj je bio bolestan: mučio ga je uporni kašalj. Zato je odlučio da se leči kod Baškiraca, koji su sačuvali recept drevnog isceljujućeg napitka – kumisa.

Pisac je brzo ozdravio i toliko ga je oduševio kumis da je Tolstoj kupio imanje blizu Samare i poveo sa sobom Baškirce da mu prave čudotvoran napitak svaki dan.

U to vreme u Ruskoj imperiji kumis je postao prava senzacija zahvaljujući skromnom provincijskom lekaru Nestoru Postnikovu. Doktor iz Samare je postigao neverovatne rezultate u lečenju najopasnije bolesti 19. veka – tuberkuloze, protiv koje se on borio uz pomoć kobiljeg mleka.

Zamena za majčino mleko

Kobilje mleko se po svom sastavu znatno razlikuje od kravljeg. Ono sadrži šest puta više fermenta lizocim, koji ima baktericidno, protivupalno, imunomodulirajuće i antikancerogeno dejstvo.

Lekari smatraju kobilje mleko najboljom zamenom za majčino, jer je ono lako svarljivo i sadrži „komplet“ amino-kiselina i vitamina, neophodnih bebama.

Proces fermentacije, koji pretvara sveže kobilje mleko u kumis, povećava korisna svojstva ovog eliksira.

Kumis se dobija dodavanjem u mleko kvasca i bakterija mlečne kiseline. Tokom fermentacije u napitku se obrazuje velika količina antibiotičkih supstanci, koje pomažu u borbi sa infekcijama. Kumis pojačava imuni sistem, usporava rast malignih tumora, poboljšava probavu, stvara zdravu crevnu mikrofloru, stimuliše cirkulaciju krvi i povećava broj leukocita.

Mlečno vino

Kumis je jedan od najstarijih i najzdravijih napitaka poznatih čovečanstvu. Kako tvrde arheolozi, ljudi su pravili kefir od kobiljeg mleka još u neolitu, pre 5.500 godina.

Grčki istoričar Herodot u svojim spisima je pominjao kumis kao omiljeni napitak skitskih plemena, koji su strogo čuvali tajnu mlečnog eliksira. Svoje sunarodnike, koji su odali tajnu stranim „špijunima“, skiti su kaznili na veoma surov način – izdajnicima su kopali oči.

Tokom mnogih vekova samo su nomadi znali kako se pravi kumis. U kožnu mešinu su sipali kobilje mleko u koje su dodavali suvo grožđe, brašno, med i malo starog kumisa. Napitak su stalno mešali i bućkali: ovo je bilo prvo pravilo drevne „tehnologije“, koja se nije promenila do sada.

Posle nekoliko dana fermentisanja mleko se pretvaralo u osvežavajući gazirani napitak. Kumis je sadržao određeni procenat alkohola, zbog čega je dobio naziv „mlečno vino“.

O „mlečnom vinu“ je pisao u svojoj knjizi Marko Polo, koji je proveo 17 godina u službi unuka Džingis Kana. On je naglasio da su nepobedivi mongolski ratnici pili samo ovaj napitak.

Nomadi-osvajači su doneli svoj eliksir zdravlja u Rusiju u srednjem veku. Ali Rusi nisu smatrali kumis lekom sve do XIX stoleća, kada je doktor Postnikov otkrio lekovita svojstva kiselog kobiljeg mleka.

Kumis u tabletama

U naše vreme kumis je veoma cenjen u mnogim delovima Rusije – na primer, na Altaju, u Baškiriji, Tatarstanu, Kalmikiji i Dagestanu. Napitak od kobiljeg mleka je takođe popularan u Kazahstanu, Kirgiziji i drugim državama Centralne Azije.

Kazaški naučnici su pronašli način da naprave kumis u prahu i tabletama. Oni tvrde da nova tehnologija omogućava sublimaciju napitka bez gubitka vitamina i drugih korisnih supstanci. Isto tako se „suši“ i fermentisani napitak od mleka kamile, koji se zove šubat.

Kazahstanci prave od kumisa i šubata čak i sladoled. Što se tiče suvog „mlečnog vina“, država od njega godišnje zaradi oko milijardu dolara. Kilogram kumisa u prahu košta 200 dolara, a potražnja za eliksirom zdravlja na svetskom tržištu je ogromna.

Napitak nomada osvaja svet

Evropljani pokazuju veliko interesovanje za „mlečno pivo“ – tako najčešće zovu kumis u Starom svetu. Recept ovog napitka je doneo u Evropu jedan vojnik Trećeg rajha, koji je završio u ruskom zarobljeništvu nakon Drugog svetskog rata. U sovjetskom logoru Nemac je patio od tuberkuloze i bio bukvalno na ivici smrti. Ali jedan sažaljiv čobanin izlečio je bolesnika uz pomoć kumisa.

Kada se bivši vojnik vratio u Nemačku, on je odlučio da napravi u svom domaćinstvu proizvodnju kumisa. Tada, pre pola veka, njegovi zemljaci su nazvali ovu ideju suludom. Ali sada mnogi zavide naslednicima zarobljenika jer porodični biznis cveta. Štaviše, u Nemačkoj trenutno već 40 domaćinstava se bavi prodajom konjskog mleka.

Kumis postaje popularan i u drugim državama Evrope i Amerike. Mnogi ljudi pokušavaju da naprave ovaj napitak u kućnim uslovima, koristeći recept koji na sreću nisu uspeli da sačuvaju u tajnosti drevni nomadi.

Kako spremiti kumis

Napravite mešavinu od dve čaše pšeničnog brašna, dve supene kašike prosa, jedne supene kašike meda i jedne čajne kašičice pivskog kvasca. Prelijte smesu sa dve čaše kobiljeg mleka, dobro promešajte i ostavite na toplom mestu da uskisne.

Nakon toga stavite kiselu masu u kesu od gaze i prelijte sa pet litara kobiljeg mleka. Sačekajte da odstoji na toplom mestu 24 sata.

Tokom ovog vremena mešajte napitak što češće. Kada kumis dobije prijatan kiseli ukus, prespite ga u flaše, zatvorite i stavite u frižider.

Šta sve leči kumis:

- Virusne infekcije

- Tuberkulozu

- Dizenteriju

- Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu

- Gastritis

- Psorijazu

- Zatvor

- Anemiju

- Bolesti nervnog sistema

- Mamurluk