Devojke vračaju momke 14. januara

Paprat pokazuje zakopano blago, raskovnik otvara svaku bravu, beli lokvanj štiti od vradžbina, a kičica pretvara čoveka u vukodlaka.

Rusi su vekovima verovali u čarobno dejstvo bilja i koristili trave u magičnim ritualima. Najboljim vremenom za izvođenje tajnih obreda smatrali su Svjatke – svete dane od Božića do Krstovdana. Čak i u trećem milenijumu zimsko praznično gatanje još uvek je veoma popularna zabava u Rusiji.

Kada šetate zavejanom ulicom ruskog sela, nemojte se iznenaditi ako iza ograde prema vama izleti ženska čizma. I ne zovite policiju ako primetite devojku vezanih očiju, koja seče nožem snežni nanos i nešto mrmlja. Bez brige, niste u opasnosti, nego u epicentru jednog veselog i pomalo ludog događaja koji se zove svjatočno gatanje.

Svjatke su sveti dani, koji traju „od zvezde do vode“ – to jest od prve zvezde Badnje večeri do Bogojavljenja, kada se vrši osvećenje vode. Tokom ovog vremena mlade devojke proriču budućnost i gataju uz pomoć magičnog bilja, sveća, ogledala i drugih „instrumenata“ praktične čarolije.

U drevnom običaju su čudno isprepleteni paganski rituali, religiozni obredi i savremena sujeverja. Iako se pravoslavna crkva stolećima borila protiv narodne magije, stara tradicija je ipak preživela. Ona još uvek opstaje čak i u naše racionalno doba – ali, naravno, ljudi više ne shvataju gatanje previše ozbiljno već ga smatraju zabavnom igrom.

Svako veče tokom svetih dana je pogodno za magično proricanje, ali najčešće se gatanja izvode u noć uoči Božića i Bogojavljenja. Rusi, kao i Srbi, slave ove praznike prema julijanskom kalendaru. Osim toga, u Rusiji 14. januara obeležavaju i takozvanu Staru novu godinu, koju mi zovemo Srpskom.

Dok traju Svjatke, devojke gataju o „suđeniku“. Jedan od najpoznatijih rituala je bacanje čizme preko ograde. U kom pravcu se okrene naglavak čizme – odatle dolazi budući muž.

Pošto u Rusiji zimi pada puno snega, nije ni čudo što i njega koriste za gatanje. Devojka koja želi da se što pre uda, u ponoć mora da iseče snežni nanos nožem, izgovarajući magične reči i izazivajući pse u komšiluku da laju što glasnije. Ako je lavež čist i zvonak, verenik će biti mlad i lep; grubo i promuklo lajanje nagoveštava starog i ružnog muža.

Međutim, najzanimljivija (i po ubeđenju mnogih najpreciznija) proricanja se izvode uz pomoć čarobnog bilja. Ovo je nekoliko popularnih gatanja, kojima se zabavljaju u Rusiji tokom Svjatki.

KUĆNA MAGIJA

Mnogi ljudi, posebno u selima, još uvek su ubeđeni da čarobne trave privlače sreću. Na primer, neven smatraju „odgovornim“ za dugovečnost, lavanda, po narodnom verovanju, donosi bogatstvo, imela daruje mladost, bor pojačava intuiciju, a lovor doprinosi uspehu.

Ono što se skepticima čini predrasudom i sujeverjem ponekad sadrži u sebi delić istine. Jer biljke, iako nisu magične, stvaraju u kući zdravu i prijatnu atmosferu. I, znači, ipak donose sreću. Bez ikakve mistike.

MISTERIJA OGLEDALA

Za ritual su potrebni tri ogledala, dve sveće i tamjan, koji se smatra izuzetno moćnom magičnom biljkom.

Gatanje počinje u ponoć. Devojka crta kredom na podu oko sebe zaštitni krug. Jedno ogledalo se namešta desno, drugo – levo, treće – iza leđa, dok se ne pojavi „tunel“ odraza. Zapaljene sveće i tamjan stavljaju se pored desnog i levog ogledala.

Devojka mora da gleda u dubinu „tunela“ pažljivo i dugo. U nekom će se trenutku između mnogobrojnih odraza stvoriti i lik budućeg verenika.

KOREN SREĆE

Tačno u ponoć devojka sa svećom u ruci mora izaći iz kuće da potraži travu ili cveće ispod snega. Pronađenu biljku potrebno je iščupati sa korenom.

Kakav je koren, takav će biti i verenik.

Što više zemlje na korenu - bogatiji verenik.

Dugačak koren - visok „suđenik“.

Kratak koren – nizak i debeljuškast momak.

Gladak koren – pošten čovek.

Savijen koren – lažov.

Mekan koren – papučar.