Dom prelepih ruža i kiparisa sa Hilandara

PRELEP i odlično održavan vrt oko Dvorskog kompleksa na Dedinju atrakcija je podjednako kao i palate, jer je svako drvo i kutak u bašti bio svedok važnih događaja.

Kiparisi sa Hilandara zasađeni pored kapele Svetog Andreja Prvozvanog (koja je kopija Studenice) ostavljaju bez daha. Kiparisi su okruženi bujnim hortenzijama, ali pravo iznenađenje mogu da dožive samo posetioci koji dođu u proleće, jer se iza kapele, sa leve strane terase nalazi ogromna magnolija. Ispod magnolije je kamena klupa na kojoj prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina vole da provode vreme u vrtu. Ovaj deo vrta izgleda božanstveno zbog prelepe ružičaste boje cvetova, a odavde se pruža i najlepši pogled na zalazak sunca. Sa druge strane terase nalazi se senica za odmor okružena belo-roze ružama.

Vrt Kraljevskog kompleksa osmislio je 1924. godine najpoznatiji pejzažni arhitekta Rene Eduard Andre koji je sa ocem radio parkove u Parizu, Versaju i širom sveta. Kompleks se prostire na 134 hektara i najviše posla ima oko košenja trave. Zadnji deo je u duhu francuskih vrtova sa simetrično grupisanim i geometrijski pravilno uređenim parterom, kaskadno raspoređenim terasama i stepeništima. Prednji deo je u duhu engleskih vrtova, zasnovan je na primeni organskih formi i približavanju prirode, pa se neusiljenom raspodelom sadnica postiže prirodna spontanost. Arhitekta Nikolaj Krasnov bio je, takođe, vrstan poznavalac urbanizma i pejzažne arhitekture, pa je prilikom projektovanja, razrade i oblikovanja dvorskog parka dao značajan doprinos, naročito u delu ispred glavnog ulaza Kraljevskog dvora.

U vrtu raste 180 različitih vrsta drveća i biljaka, pa ne čudi što često dolaze studenti Šumskog fakulteta. Pored velikog broja retkih vrsta ruža, u parku se nalazi i veći broj izuzetnih primeraka stabala četinara i listopadnih biljaka. Po lepoti, vitalnosti i dimenzijama izvajaju se vajmutov bor, španska jela, srebrni atlantski kedar, močvarni čempres, sekvoja, japanska trešnja, crvenolisna bukva i mnoge druge vrste. Lepotu dvorskih parkova upotpunjuju i skulpture Ivana Meštrovića, Tome Rosandića, Vanje Radauša, Zdenka Kaline. Tu je i Beli paviljon ispred kog je “bazen ogledalo”, kao i koncertna terasa”.

Međutim, posebnu draž vrtu daju i stanovnici među kojima su srna, zečevi i dve lisice. Jedna lisica je posebno druželjubiva i kada je princ Čarls tokom posete Beogradu pio čaj sa prestolonaslednikom Aleksandrom ona se pojavila pred iznenađenim gostom!

Mnoge vrste biljaka posađene su u vrtu na insistiranje kralja Aleksandra, a zanimljivo je da je i unuk, prestolonaslednik Aleksandar veoma vodio računa o tome koje će vrste cveća i drveća biti posađene u parku, često ih je lično birao i rado provodio vreme u vrtu.