ŠTO je za Leskovac paprika, za Arilje malina, za Šumadiju šljiva – to je za Feketić višnja. Feketić je selo u opštini Mali Iđoš u Bačkoj. U ovom mestu, u gotovo svakom dvorištu su posađena dva-tri stabla višanja posebne vrste. Kakva bi bila višnja iz Feketića ako ne crna, kažu u šali meštani, aludirajući na naziv sela koji u imenu sadrži mađarsku reč – fekete (crna). Ali, šalu na stranu, feketićka višnja je slađa od višnje, kiselija od trešnje, plod je dobar za potrošnju u svežem stanju i za razne vidove prerade (rakija, sok, džem, kompot).

Prema istorijskim predanjima, feketićku višnju na ovo područje doneli su mađarski vojnici za vreme austrougarske vladavine. Nije se kalemila, već sadila i razmnožavala iz korenovih izdanaka. Pripada tipu marela, koje se smatraju prirodnim hibridima između trešnje i višnje. Da zaslužuje pažnju potvrđuje i činjenica da je 2013. godine Odeljenje za priznavanje sorti Ministarstva poljoprivrede Srbije odlučilo da se prizna kao posebna sorta. I od tog dana ona se može naći pod imenom “prima”.

Prema podacima iz stručnih studija, “prima” ima gusto i kompaktno uspravno stablo. Srednje je bujnosti i dostiže četiri metra visine i tri i po širine kada se kalemi na generativnu podlogu u uslovima bez orezivanja. Krošnja je gusta i ravnomerno raspoređena duž celog stabla. Listovi su kožasti, debeli, tamnozeleni, dugi i eliptični s dugim vrhom i zaobljenom osnovom. Zbog karakteristčnog uspravnog rasta, pogodna je za gustu sadnju u komercijalnoj proizvodnji voća.

Stranooplodna je sorta. Kao oprašivači preporučuju se čačanski rubin i oblačinska višnja. Cveta u aprilu, a bere se oko 15. juna. Plodovi su okrugli, srednje krupnoće, prosečne mase 7,6 grama i sa dugim peteljkama. Sočni su i skoro crni, punog i bogatog ukusa. Poseduju osrednju čvrstinu, što je dobra osobina prilikom njihove berbe i transporta. Tamnocrvena boja soka i odlično izbalansirane kiseline i šećeri, ovu višnju svrstavaju među najbolje za proizvodnju domaćih sokova, vina i likera. Koštice su srednje veličine, a odnos mase ploda i koštice je 94,11 procenata.


KAKO DA NAPRAVITE SOK

Potrebni sastojci: 5 kg višanja, 5 kg šećera, 50 gr. limuntusa, tri litra vode, jedan do dva vanilina šećera (po želji) - nije obavezno.

Višnje oprati pod mlazom vode, odvojiti od koštica i peteljki, staviti ih u veću posudu zajedno sa šećerom, vodom i limuntusom da odstoji 24 sata (nije problem ako ostane i dan duže) na hladnijem i tamnijem mestu, promešati više puta da se šećer što više otopi, poželjno je malo sve izgnječiti rukama.

Propasirati na cediljku sa širim rupicama, a zatim procediti preko gaze. Oceđeni sok( sirup) degustirajte, ulite malo u čašu, razredite vodom i ako treba dodajte još limuntusa. Sve zajedno prokuvajte i ostavite da se krčka tri do pet minuta. Još nije kasno da probate i dodate ako nešto nedostaje po vašem ukusu, samo pazite na limunsku kiselinu da vam ne pokipi ako je sada dodajete. Sipajte sok u čiste flaše zagrejane u pećnici na 100 stepeni. Čepove dobro zavrnite, a ako su čepovi stariji, pre čepa staviti celofan. Čepove je poželjno premazati alkoholom pre zatvaranja flaša. Tako usut sok hladite dva-tri dana i imaće rok trajanja do dve godine.