Cvećem pozovite leptire, pčele ptice i bubamare

VRT bez živih bića nije mesto koje opušta i blagotvorno deluje na čoveka, jer priroda čini dobro zahvaljujući zujanju insekata, cvrkutanju ptica i šuškanju u travi.

Možda neko uživa u savršeno čistom travnjaku, besprekorno urednoj bašti i gotovo sterilnoj atmosferi. Da bi bašta, zaista, “disala” u njoj treba da se nalaze i štetočine, a da bi cveće bilo bujnije moraju da ga oprašuju insekti. Vrt bez ijednoj suvog lista i prljavog kutka u koji mogu da se uvuku “štetočine” previše je sterilan. U prirodi je sve povezano i da bi cveće cvetalo neophodno je privući leptire, bumbare i pčele, a da bi se čuo cvrkut ptica moraju u bašti da obitavaju i ostali insekti.

Pre formiranja ovogodišnjeg vrta treba razmisliti koje biljke privlače najviše korisnih insekata i dati njima prioritet prilikom sejanja i sađenja. Bašta mora da ima skriveni kutak poput žbunja, visoke trave, starog panja i ostala mesta koja će biti raj za živa bića.

LEPTIRI, BUMBARI I PČELE

Ovi insekti su najlepši ukras bašte i veoma korisni oprašivači. Cveće koje ima nekoliko redova latica nije privlačno ovim insektima, a najviše im se dopadaju otvoreni cvetovi žute, plave i ljubičaste boje, pa su ukrasni suncokret i puzavica plava kiša za njih raj. Vole i male, trubaste cvetiće poput kampanule, ali i verbene, kadulje, turski karanfil, salbiju (pogotovo viktorija blu), ehinaceu, rudbekiju... Poznato je i da leptiri obožavaju budleju, koja se i naziva i leptirov grm, cveta čitavog leta a cvasti se obično šarene od zadovoljnih insekata.

Da bi posete leptira i bumbara bile česte treba posaditi i ciniju, carsko oko petlovu krastu, ivančice... Takođe, mudro je kombinovati cvetnice koje cvetaju u različitim mesecima tokom godine i obavezno treba posaditi neko noćno cveće (poput noćne frajle), jer će privlačiti noćne leptire. Leptiri ne vole vetar, pa će se najčešće pojavljivati u zaštićenim gredicama.

U bašti treba predvideti biljke za “pašu” leptira, ali i polaganje njihovih jajašaca i razvoj gusenica. Pre nego što se uništi gusenica, uvek treba razmišljati o tome da će na kraju metamorfoze to biti prekrasan leptir. Gusenicama su potrebne kupusnjače, slezolice biljke, koprive, zevalice, pa i vrba.

BUMBARE, SOLITARNE PČELE I PTICE

Vole sunčane livade, ali se sakrivaju u rubovima polusene. Ovi insekti su neophodni da bi se privukle ptičice koje ne vole da jedu samo zrnevlje iz hranilica. Takođe, ovi insekti su korisni jer svoja jaja polažu u čaurama mnogih pravih štetočina.

Štetočine neće praviti veliki problem ukoliko se pripremi gozba za njih a to su žbunovi, visoka trava, penjačice. Solitarne pčele su pogotovo korisne za oprašivanje, a dovoljno je obezbediti im drvo koje će imati rupice u koje mogu da polažu jaja. Ulaz u rupicu mora biti na sunčanom mestu, gladak, ali ne i lakiran ili sveže obojen.

Kućice za ptice treba postaviti u krošnji drveća, hranilice na granama, a pojilište na suncu.

SLEPI MIŠEVI

Ovo su korisne životinjice koje jedu gubare i kukce, ali i komarce. Svake noći pojedu ovih insekata u polovini svoje težine. Pošto je njihov izmet odlično gnojivo korisno je napraviti kućice za šišmiše. Poželjno je da kućica bude od neobrađenog drveta koje je spolja rapavo, a treba je postaviti bar četiri metara iznad zemlje.

JEŽEVI

Pošto se ježevi, takođe, hrane štetočinama, dobrodošli su u svakom vrtu. Posebna kućica ne mora da se pravi, već je dovoljno obezbediti prolaz kroz ogradu i mala, skrovita mesta. To mogu da budu stari panj, crep ili tunel kroz granje, a jedino je važno da postoji krov koji će štititi od kiše. Rupa, odnosno kućica, može da se napuni senom i da se na ulazu povremeno ostavlja naseckano meso (ne slanina), hrana za mačke i pse, kikiriki i orašasti plodovi, sir, grožđe, ali nikako hleb i mleko. Sva svetla u bašti treba da budu postavljena ka zemlji i treba ih gasiti kada svi odu na spavanje.

ŠTA TREBA SADITI

Treba izbegavati strane, invazivne biljke i birati autohtone, lokalne.

Recimo, idealne biljke za insekte su divlje ruže, grm dunjarica, grab i bukva, leska... Vrt će uvek biti lep ukoliko se u njemu nalazi žuta forzicija koja cveta u martu, prolećne lukovice, letnje cvetnice i bršljen koji je kasni izvor nektara.