Bašta po ugledu na Engleze

ISKUSNI baštovani uvek daju prednost perenama, višegodišnjim biljkama, u odnosu na jednogodišnje cvetnice, jer je to najbolji način da vrt uz malo nego uvek izgleda bujno.

Ukoliko se dobro isplanira koje će se biljke saditi, u bašti će tokom cele godine moći da se vidi bar po neki cvet. Najiskusniji baštovani su Englezi, i njihovi vrtovi imaju standarne vrste cveća. Recimo, u engleskim baštama kraj staza se uvek nalaze linije irisa, maka i lupine, jer ove cvetnice u talasima cvetaju od proleća do kraja jeseni. Takođe, obavezno su prisutne i stalne biljke poput nezaobilaznih ruža, foksiglova, delfinuma, ljiljana, ukrasnog sleza i karanfila. Dakle, najveća tajna engleskih baštovana je što biraju klasične biljke.

Delfinum ili žavornjak se retko viđa u našim baštama, a dugačke cvasti u junu i julu su plavo-ružičaste nijanse. Pošto dostiže visinu od metra, ova biljka uvek dolazi do izražaja među niskim cvećem.

Bašta se formira u jesen i sada je pravi trenutak da se napravi plan kako će vrt izgledati naredne godine, ponajpre da se odaberu perene za prostor oko kuće.

Najveća greška neiskusnih baštovana je odabir cvetnica koje “eksplodiraju” od juna do avgusta a onda naglo počinju da venu, pa bašte jesen dočekaju sa ocvalim lišćem prepunim semena. Umesto petunija, treba birati klasične višegodišnje cvetnice koje mogu da se koriste i kao rezano cveće, a poslednjih godina su izašle iz mode.

Klasične perene poput verbene, salvije i heliotrope dugo cvetaju i čine da bašta izgleda bogato. Njima treba dodati i ukrasni duvan koji može da dostigne visinu od 120 santimetara, ali postoje i patuljaste vrste. Dobar izbor je i diascija koja važi za neumornu cvetnicu, a jedino treba stalno uklanjati precvetale cvetove.

Da vrt ne bi delovao ocvalo, treba birati perene koje tolerišu vrućinu. Ukoliko bašta nije u senci treba saditi ageratum, a u obzir dolazi i puzavica aponomea (jutarnja slava) koja će, iako važi za jednogodišnju biljku, sledeće godine sigurno ponovo izrasti na istom mestu.

Ne treba izbegavati tropske biljke. Naprotiv, mnoge odlično uspevaju u Srbiji, a takve su kana, slonovo uvo, tamjanika i mnoge druge.

U bašti obavezno treba imati i biljke koje cvetaju u kasno leto, poput astera, jer je to najkritičniji deo godine. Rudbekija i flok, takođe, izgledaju najlepše u jesen kada se sve ostalo cveće umori. Dobar izbor je i koleus.

Treba birati biljke koje se gaje iz semena, jer je tako jeftinije, a dobija se daleko više. Recimo, foksiglov je višegodišnja biljka (izuzetno cenjena u viktorijansko doba) koja se seje od februara, a niče već za dve nedelje.

Jednogodišnje biljke treba uvek saditi uz stazu ili u prozorske sanduke, dok ostale perene treba da uživaju u centru bašte. Dobar izbor jednogodišnjih biljaka su bela matrikarija koja se gaji iz semena. Recimo, verbena, begonija, dragoljub i petunija (klasična, ne hibrid) odlično se slažu zajedno i mogu da se posade kraj staze.

Kada se pomeraju biljke, uvek treba birati kišni dan, jer mokar koren bolje podnosi premeštanje.

ZIMSKO CVEĆE

MNOGI misle da je zima period bez cveća, ali jesenje ruže i hrizanteme najlepše izgledaju u kasnu jesen. Dan i noć i erika imaju sveže cvetove i ispod snega.