Jedan klik do ljubavi

Nisam nameravala da supruga pronađem na internetu, ali se baš to dogodilo. Mnogo sam radila i nisam imala vremena za izlaske, pa sam odlučila da se bar zabavljam na društvenim mrežama u pauzi na poslu.

Ljubav svog života sam pronašla na forumu. Kako sam po prirodi stidljiva, bilo je najlogičnije da dečka "sretnem" na internetu.

Danas je teško prići devojkama u gradu, jer su nadmene, a ja nisam neki "mačo" tip. Nije mi preostajalo ništa drugo nego da u lov krenem preko interneta. Tu možeš da budeš lepši, pametniji i zanimljiviji nego što si stvarno.

Želela sam da promenim nešto u svom životu, jer sam bila sama i usamljena, već dugo me niko nije primećivao, niti se meni neko dopadao. Instalirala sam "Tinder" i ubrzo "kliknula" sa jednim muškarcem, sa kojim sam ubrzo počela da se zabavljam.

Iskreno, "Fejsbuk" mi služi samo da bih, s vremena na vreme, upoznao devojku za zabavu, jer je to najbolja "pijaca". Za svakog postoji "roba".

Ovo su priče ljudi koji su na forumima priznali zbog čega su odlučili da "provire" kroz internet "ključaonicu". A takvih iskustava je sve više... Istraživanje sa Univerziteta Ročester potvrdilo je tezu da je upoznavanje partnera preko interneta danas drugi najčešći način započinjanja veze. Prvo mesto i dalje brani tradicionalni oblik spajanja - preko prijatelja.

- To bi uskoro moglo da se promeni, pa da definitivno trijumfuje internet - kaže vođa studije, psiholog Hari Rejs. - Građenje veza je postalo izuzetno teško, jer su ljudi pretrpani obavezama, a na kraju dana im ostane samo snage i vremena za "onlajn" razgovore.

Međutim, predrasuda da je internet "muvanje" rezervisano samo za pustinjake, stidljive, usamljenike, socijalne osobenjake, introvertne tipove, čudake i one sa zadnjim namerama, još nije razbijena. Uvreženo je mišljenje i da je ovo krajnja solucija za kojom potežemo kada ne uspevamo da "in vivo" ostvarimo ljubavnu komunikaciju. Zbog toga se ponekad naziva i potezom "očajnika". Psiholog i psihoterapeut Željka Kurjački kaže da je to predrasuda, i to vrlo neprimerena.

- Ranije, dok se većina upoznavala na onaj starinski način, moglo je da se kaže kako je internet samo za avanturiste ili stidljive - objašnjava sagovornica. - Danas je to jedan od najčešćih načina upoznavanja, zato što su se nove generacije povukle na društvene mreže i nema ih više u izlascima. To je samo način na koji se ostvaruje prvi kontakt. Sve drugo je ostalo isto - prvi susret, prvi seks, upoznavanje sa roditeljima, prvo letovanje. Sve se to, ipak, odvija u realnosti.

Život na mreži

Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Nortvestern pokazalo je da tačno 50 odsto ljudi veruje u moć internet "muvanja", što znači da je isto toliko skeptika. Ispitanici su naveli da im je lakše da se zbliže sa nekim preko interneta, jer su opušteni, a mogu malo i da "maštaju", pa da sebe predstave u boljem svetlu.

Upravo je to smetalo onoj drugoj, skeptičnoj strani, kojoj je potrebno da vidi nečije oči i pokret tela da bi znala da li želi da nastavi komunikaciju. Sagovornica "Života plus" podseća da nam je internet, pre svega, pružio mogućnost da upoznamo mnogo veći broj ljudi nego ranije i da prvi kontakt ostvarujemo jednostavnije i bezbolnije.

- Mnogo nam je lakše da starom školskom drugu pošaljemo: "Zdravo, kako si? Sećaš li me se?" putem društvene mreže, nego da ga iznebuha nazovemo telefonom. Ranije je otpočinjanje razgovora zahtevalo hrabrost, inicijativu, rizikovanje da budemo odbijeni, ismejani... Danas kada želimo da ostvarimo kontakt sa nekim, to možemo da uradimo vrlo lako i najviše što rizikujemo je da vidimo da je neko pregledao našu poruku, a nije nam odgovorio - kaže psiholog.

Uprkos tome, predrasuda da je internet "startovanje" samo za introvertne i manje komunikativne, i dalje živi. Sagovornica kaže da je tačno da ono više prija povučenijim osobama, ali da ne treba da zaboravimo da danas problem sa pronalaženjem partnera imaju svi - i stidljivi i izuzetno druželjubivi.

- Ako pogledate kafiće, ili to kako izgleda prosečan dan jedne mlade osobe, videćete da, iako su telom prisutni u prostoriji, njihova pažnja je na telefonu. Njihov društveni život se odvija na mreži. Oni imaju samo povremenu želju da se fotografišu zajedno, kako bi to postavili na "Fejs" ili "Instagram", jer su mladi danas mahom opsednuti slikom o sebi. Zato se osećaju najsigurnije iza ekrana, gde niko ne mora da vidi njihovo pravo lice i gde je sve što kažu ili postave potpuno kontrolisano. Zato su i fotografije sve manje prirodne, a sve više nameštene - smatra Željka.

Šansa za manipulatore

Ako govorimo o negativnoj konotaciji, onda se internet upoznavanju prepisuje i da je oaza depresivaca, ljudi skrivenih namera i opasnih motiva. Ovde, slaže se sagovornica, ponekad zaista "pobeđuju" dobro upakovana priča, mašta, kreativnost, laži i manipulacije, pa su razočaranja vrlo moguća.

- To je kao da tražimo nekoga ko bi mogao da nam se dopadne, a pritom su nam oči zatvorene i uši začepljene. Jer ne smemo da se pouzdamo u ono što prvo ugledamo na internetu. Pa ni kada se uživo sretnemo sa nekim ne bismo smeli da se oslonimo na prvi utisak, iako vidimo nečije oči i pokrete tela, čujemo mu glas. Naša intuicija dobija mnogo više podataka o toj osobi i pre će nas upozoriti ako oseti nešto neobično, čudno, nešto što se ne uklapa jedno sa drugim i signal je za oprez. Na mreži smo uskraćeni za ovakve podatke - upozorava psiholog.

Zbog toge je važno da se podvuče crta i od ovog načina upoznavanja izvuče najbolje. Sagovornica kaže da moramo da shvatimo da nemamo ništa od građenja poželjne, ali nerealne slike o sebi.

- Koliko god da nam u prvom momentu prija da imamo stotine lajkova i pratilaca i odobrenja, ohrabrenja, komentara, mi znamo da je to kompliment dat rutinski, bez vrednosti. Žene jedna drugu obasipaju najbajkovitijim komplimentima i očekivali bismo da se takav vid podrške odrazi na nas. Realnost je, međutim, da i dalje imamo manje samopouzdanja od muškaraca kojima ne pada na pamet da komplimentiraju jedan drugom, već su njihovi međusobni komentari naizgled uvredljivi. To govori o neskladu između virtuelnog sveta i realnosti - zaključuje psiholog.

I RAZOČARANjE I ODUŠEVLjENjE

Sagovornica kaže da poznaje nekoliko ljudi iz svoje okoline ili iz priča svojih klijenata koji su ostvarili srećne zajednice na ovaj način.

- Ono je put prepun prilika za razočaranja, ali i zaista divnih mogućnosti. Ako krivimo internet, a ne osobu, za razočaranje koje smo doživeli, to je kao da krivimo diskoteku zbog toga što se momak koga smo tamo upoznali pokazao kao loš. Jednostavno, internet je samo mesto gde se ljudi okupljaju - navodi psiholog.