Prva ljubav opasna samo ako je i poslednja

Posvećujemo joj pesme, izgovaramo hvalospeve, stavljamo na (ne)zasluženi pijedestal. Za nju čuvamo specijalni kutak srca, dok su sve posle nje u folderu "ostalo". Nevina, čista, nežna, bajkovita, posebna - sve su to epiteti kojima je opisujemo. Prva ljubav.

Slađa je od meda, kaže dagestanska poslovica, dok je portugalska poredi sa slašću prvog voća. Njena čar je u našem neznanju da može prestati svakog trenutka, objašnjava britanski državnik i književnik Bendžamin Dizraeli.

Nekima je prvo iskustvo u ljubavi bajkovito, drugi se na tu vrelinu opeku. Kako god bilo, ona se zaista "za sva vremena skrila tu negde duboko u nama". Obično se dešava u kasnom tinejdžerskom dobu i u ranim dvadesetim, ali godine kad se desila nisu važne, objašnjava psiholog i psihoterapeut Milica Zarin. Važnije je samo iskustvo, otkriva sagovornica "Života plus" i dodaje da prva ljubav zaista ostavlja trag na nama.

- Napravljeni smo da učimo kroz iskustva, a prva veza jeste bitno iskustvo sa kojim kasnije često upoređujemo sva ostala. Tada još hodamo po nepoznatom terenu, upoznajemo sebe, razbijamo mladalačke iluzije. Ona na nas može pozitivno da utiče da u kasnija iskustva prenesemo ono što je bilo dobro, da naučimo gde smo grešili. Poenta prvih ljubavi je upravo naše emocionalno sazrevanje - ističe psiholog.

Prva i poslednja

Mada je Nušić upozoravao da je prva ljubav opasna kad je ujedno i poslednja, sa čim se slažu i neki naučnici ističući da pre braka treba da promenimo barem pet-šest partnera da bismo znali šta nam odgovara, mnogi brakovi sklopljeni na krilima prvih emocija, govore suprotno. Istraživanje agencije You Gov pokazuje da su brakovi sa prvom ljubavlju čak jači, jer 64 odsto parova kaže da je i dalje zaljubljeno naspram 56 odsto onih koji nisu u braku sa prvom ljubavlju. Tek je 19 odsto razmišljalo da napusti partnera naspram svakog trećeg "običnog" para. A čak 97 odsto kaže da će biti sa partnerom dok ih smrt ne rastavi, što važi za 88 odsto brakova sklopljenih sa kasnijim ljubavima.

- Ne bi trebalo da se vodimo statistikama, već pravilom da ono što funkcioniše ne treba dirati. Sve je individualno. Neki ljudi su imali puno partnera, a i dalje ne ostvaruju zadovoljavajući odnos. Važno je da slušamo sebe, ako smo srećni i zadovoljni u braku koji je nastao iz prve veze, onda to ne treba da menjamo - jasna je naša sagovornica.

Greše, ipak, i oni koji misle da je prva ljubav jedina prava. Kako godine prolaze, mnogi ljudi sa žalošću primećuju kako nikad u životu nisu osetili isti intenzitet kao sa prvom ljubavlju. Prva ljubav zaborava nema, naučio nas je Ljubivoje Ršumović, ali problem je ako je idealizujemo. Čak 60 odsto ljudi je u jednom ispitivanju priznalo da često pomisli na svoju prvu ljubav, a svaki treći je rekao da bi ponovo bio sa tom osobom da može. I tako, dok živimo vezu u kojoj smo suočeni sa problemima, malim platama, računima, prljavim sudovima, prisećamo se prve ljubavi koja deluje tako čisto i nevino.

- Dešava se, obično posle 30. godine, da se prve ljubavi sećamo kao savršene, obično kad smo nezadovoljni vezom u kojoj smo trenutno. Tako tešimo sebe i odričemo se odgovornosti za vezu u kojoj smo. Tu ima dosta idealizacije, jer ko zna kako bi i ta veza izgledala da se nastavila, možda bi bilo gore nego u sadašnjoj. Opasno je ako se čovek uljuljka u idealizaciju jer sebe sabotira i lišava sebe šansi da sa nekom stvarnom osobom izgradi dobar odnos - upozorava psiholog.

Neke prve ljubavi krunišu se brakom, druge rastankom, a u trećima se raziđemo samo da bismo se ponovo sastali. Jedno američko istraživanje je pokazalo da se ponovni susret najčešće događa u 36. godini. Najčešći razlog tome zašto je romansa prvi put prekinuta je roditeljsko neodobravanje i to u svakom četvrtom slučaju. Za 11 odsto parova razlog raskida je što su bili suviše mladi, a isto toliko razdvojila ih je selidba. Trećina romansi trajala je između 13 meseci i tri godine, 15 odsto četiri godine, dok je 12 odsto opstalo više od pet godina. Istraživanje je pokazalo i da ljudi koji su se ponovo spojili nakon pauze od barem pet godina imaju 76 odsto šanse da ostanu zajedno za razliku od "mršavih" 40 odsto uspeha u ostaloj populaciji.

- Moje iskustvo u radu sa parovima potvrđuje da to mogu da budu lepe priče. Vreme je učinilo da mi više nismo iste osobe, sazreli smo, ali od te prve ljubavi su nam ostale lepe uspomene, pa u novu-staru vezu unosimo pozitivan ton, što je dobra osnova za dalje građenje odnosa - objašnjava psiholog.

Princeza i mangup

Kad se ima u vidu značaj prvih ljubavi i trag koji ostavljaju na našem srcu, jasan je strah roditelja za tinejdžera koji se prvi put zaljubi. Još ako se njihova princeza zaljubi u mangupa, a dobri sin u neku opasnicu, eto dodatnih razloga za brigu.

- Preporuka roditeljima je da razgovaraju sa detetom. U tinejdžerskom dobu, vi ne možete da uslovljavate dete, ostaje vam samo iskren odnos. Prisetite se svojih osetljivih godina, možda se i vaš izbor nije svideo vašim roditeljima. Ne treba postaviti stvari crno-belo i braniti, govoriti "on nije za tebe", jer to stvara revolt. Spustite loptu, razgovarajte, dozvolite detetu da samo uvidi gde greši. Jedino u ekstremnim situacijama treba reagovati drugačije - zaključuje naša sagovornica.

UREZANA U SVEST

Studije su pokazale da se stariji najživlje sećaju svojih tinejdžerskih dana i ranih dvadesetih jer je to period kad nam se dešavaju prva iskustva. Jake emocionalne senzacije urezuju prva iskustva duboko u naše sećanje. Osim emocija, značajan je i efekat nečeg novog koji takođe doprinosi pamćenju. Prva ljubav zadovoljava oba uslova - jake emocije i dotad nedoživljeno iskustvo, pa je logično da bude urezana u našu svest.

- Prva ljubav je jedini put u životu kad ste zaljubljeni, a da vam srce nije prethodno bilo slomljeno. Možete da imate bolje veze nakon toga, ali nikad više vezu u koju ulazite bez prethodnih rana - kaže sociolog sa Vanderbilt univerziteta Lora Karpenter i autorka knjige "Izgubljena nevinost: Intimni portret prvih seksualnih iskustava".

RASKID LOMI SRCE

I prvi raskid se razlikuje od kasnijih jer nas suočava sa realnošću gubitka ljudi koje volimo - koncepta koji shvatimo mozgom, intelektualno, ali ne deluje stvarno dok nam se ne dogodi. Raskid može uticati na našu sposobnost da verujemo drugima, da se osetimo bezbedno, da se predamo u kasnijim vezama, upozoravaju psiholozi. Tu roditelji, taktičnim ponašanjem, mogu odigrati važnu ulogu.

- Roditelji mogu malo da ublaže osećanja tinejdžera, da ih spuste na realne osnove iako je ljubav nerealna, pogotovo u tim godinama. Treba im pažljivo prići, objasniti kako će im kasnije to možda biti smešno, dati primer kako su se sa prvim raskidom izborili odrasli koje cene - objašnjava psiholog Milica Zarin.